(r deo Ovde)
9. april 1955. (nastavak)
Izjavih da preteruje u predviđanjima, iako je nesumnjivo da ljudi zloupotrebljavaju logiku
(ovde on reče: da to i nije logika koja se zloupotrebljava, jer da jeste ona se ne bi suprostavljala logičkim činjenicama pomoću skroz nelogičnih objašnjenja),
u nedostatku boljeg sredstva za sporazumevanje sa stvarima, ali da se, i ovako hramajući na slabačkim nožicama prirodnih darova i uz poštapanje na iskustvo čovečanstva, ipak nekako kreće u smeru idealnih vrednosti.
Ma šta, ma ko rekao na liniji skepse, ne mogu se poreći tako očevidni uspesi, gotovo činjenica, kao što su engleski klozeti, parlamentarizam ili streptomicin.
On reče da primeri, ukoliko sam hteo njima da dokažem napredak nisu baš najsrećnije izabrani, iako on zna još mnogo gorih i smešnijih, zapravo strašno smešnih u svojoj bezazlenoj veri koja liči na bigoteriju kakve usedelice, i da ti primeri, ako ih sada on upotrebi bolje ilustruju njegovo shvatanje nego što daju za pravo mojem,
jer su WC, i to je medicinski utvrđeno, štetni zbog lišavanja digestivnog trakta neophodnog pritiska dijafragme (uz butine, naravno), pa se ovaj prirodni i mehanički pritisak mora nadoknađivati nezdravim ličnim upinjanjem u kome učestvuju čak i vratni mišići (sasvim rasipnički) iako je smešno i pomisliti da se oni nalaze u nekoj fiziološkoj korelaciji sa sfinkterima.
Što se tiče parlamentarizma sa njim stvar stoji još gore, jer ako je za WC naučno utvrđeno da su nezdravi, za parlament je istorijskim iskustvom koje se nažalost još uvek produžuje, dokazano da su vrlo loši izumi koji se protive prirodi, dakle činjenicama, ako se iz njih iznace osećanja.
Za streptomicin ne ume ništa da kaže, ali ne sumnja da će doživeti sudbina preparata za uklanjanje ćelavosti.
Uostalo čak i da se on pokaže efikasnim protivu bacila, on Leonid Njegovan, ne vidi šta bi čovečanstvo od toga dobilo.
Živote svakako ne, jer dobitak na jednoj strani u ovom slučaju u mortalitetu od bolesti, obilno se nadoknađuje na drugoj strani ratovima i progonima.
i on bi tako isto neopozivo mogao da obara sve one primere koje bih mu ja navodio, da ga sat (evo još jedne činjenice koju bih, kako reče, ja učinio neprijatnom time što bih za nju vezao neko iščekivanje ili nestrpljenje) ne nagoni da se od mene oprosti, koristeći poslednje trenutke da me pozdravi, poželi mi skoro ozdravljenje.
Zatim malo poguren (poput Gregori Peka) veslajući samo jednim ponešto oborenim i klonulim ramenom, dok je na drugo gotovo naslonio glavu sa duboko usađenim mišjim i sivim očima, on izađe. (t deo Ovde.)
No comments:
Post a Comment