Kuće su kao ljudi. Ne možeš predvideti šta će ti pružiti dok ih ne iskušaš, u dušu im pronikneš, pod kožu zađeš.
*****
Čovek koji gradi kuće ili ih poseduje ne može imati svoj rat. Za njega su svi ratovi tuđi.
*****
Kao što u postupcima ljudi nisu važne pobude nego posledice, tako nas na građevinama ne zanimaju ograničenja što im nametnuta behu namenom ili oskudicom u sredstvima, građi, uzorima i mašti, već one, građevine same.
Veličina nikad u graditeljstvu nije presudna, pa je kakva minijaturna kitajska pagoda, samo ako je besprekorno modelovana, za kriterijum svakog doba bila lepša od neskladno sazidanih carskih dvoraca. I patuljak poseduje, u skromnijim razmerama, sve što i normalno izrastao čovek.
Vrednost kuća dakle nije u njihovim dimenzijama, pa najčešće ni u građi, već u proporcijama i izraženim odlikama, naravno u njihovoj ličnosti, u personalitetu, u onome što nazivamo Dušom.
*****
Svaka kuća ima svoj miris i ukus.
*****
Faraonska forma danas je jednostavno nemoguća. Oblakoderi su samo prividno monumentalni. Duhovno, to su hiljade kućica slepljenih, manje-više srećno. Individualizam ne može biti monumentalan. Ćelijski sistemi uvek će proizvoditi samo sitne kaverne, čak i kad su po dimenzijama velike.
Nijedan kamen ne možeš naterati da postane veliki u dobu koje je malo. Samo civilizacije u radikalnim krajnostima daju monumentalnu umetnost, sve ostale produkuju analitičke minijature, projekcije sopstvene ništavnosti.
*****
Džinovski nadgrobni spomenici, ako ispod njih ne leže Ahil i Herakle, nego takozvani neznani junak, nekoliko zbrda-zdola skupljenih kostiju – to je maskarada! Živimo u doba krhotina, piljaka, kamenčića, olupina. Konfuzan mozaik, ćak i od otpadaka sa đubrišta, izražava ga bolje od svake čiste forme.
Za monumentalnu umetnost nužan je apsolutan mir ili apsolutan pokret. Ili da se civilizacija skameni u egipatski totalitet, što će se, jamačno, ponoviti kad u svom apsolutnom obliku socijalizam počne da zida hramove svog doba,
ili da se obremo u kataklizmi u kojoj će neki novi Robespijer promovisati Novu umetnost javnim uspostavljanjem bežične veze s Najvišim bićem, obučen u plavi fraki uredan kao provincijski apotekar.
Ta umetnost će biti živa, promenljiva, stvarna. Kao Igre u rimskim arenama. A zatim, kad se kataklizma u istoriju povuče, kad od religije postane crkva, od ideje administracija, a od inspiracije tehnika, možete se vi, vajari, nadati da ćete joj podizati piramide …
*****
Bez čofeka da u njemu žifi, svako je, pa i najslavnije zdanije – grob.
*****
Ono što je lepo u malom, ako se bez promene dizajna rastegne u veliko postaje ružno. Zato nije volumen, nego struktura ono što je estetski relevantno. Izvanredna mala kuća koju smo uvećali znači uništiti njene estetske vrednosti.
*****
Graditeljstvo je najodanija sluškinja vremena i okolnosti.
*****
Ja sam kuće uvek osećao kao žive organizme. I sve dok ih tako ne bih osetio, bilo mi je nemoguće da u njima išta ozbiljno radim.
No comments:
Post a Comment