(v deo Ovde)
11. april 1955. (nastavak)
Protivrečnosti između bića i egzistencije nema.
Energija (volja) i gradivo ujedinjeni su kao masa i njen oblik te sve dok traje masa postojaće i njen oblik.
Protivrečnosti nastaju tek u okviru egzistencije koja predstavlja bojno polje gradivima bića.
Izvorna protivrečnost nije između materije i života, nego između života i duha.
Između materijalnog gradiva i životnog gradiva razlike se svode na veći stepen dinamičnosti ovog poslednjeg, čiji je eminentan izraz samo produžavanje kroz razmnožavanje.
Čini se da se pojavom duha ova prednost života svodi na najmanju meru, jer tokovi bića (energije) nisu više usmereni ni materiji ni životu nego svesti.
Materija ima sklerozu, a život je na neminovnom putu da ga dobije. Protivurečnost između života i duha ne samo da je prirodna nego je i korisna za samorazviće energije.
U borbi sa biološkom ograničenošću duh nazire oslobođenje.
Pošto je protivurečnost potrebna, prestaje da se zahteva ma kakva soterologija
Spasenje je ono što je najmanjepotrebno čoveku, jer makako ga usmerili ono će smanjujući protivurečnosti egzistencije unositi tu istu kontradikciju između nje i bića.
Spasenje i nagon spasenja je u svim svojim oblicima, hrišćanskim kao i ateističkim, individualističkim kao i socijalnim, životni nagon, dakle element egzistencije a ne esencije (bića).
Ako je apsurd proistekao iz te protivrečnosti onda je on zahtev bića, pa je podvig (suprotno Kirkegorovom shvatanju podviga) uvećavati ga.
Što više apsurdnosti, sve više esencije.
Soterologija se u ovom svetlu pokazuje, čak i kada je hrišćanska, pukom obmanom prerušenog života. (x deo Ovde)
No comments:
Post a Comment