Dnevnik B. Pekić za. deo

IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(z. deo Ovde )

17. april 1955. (nastavak)

Psihološke, socijalne, ekonomske, etičke i filosofske komponenete koje su u ciklusu pravne istorije čovečanstva našle izraza te formirale običajne i krivične propise.

Projektuejem opus o Njegovan-Turjaškima. Dnevnik o njima, koji po ugledu na “Dnevnik kovača lažnog novca” ilustruje problem Njegovana, te predstavlja opitnu laboratoriju u kojoj se realnost proverava prema umetničkoj logici i odabiraju modeli za njegovu stilsku transpoziciju – ima već više stotina stranica.



(Očekujem iz Niškog KPD genealogiju koju sam radio u zatvoru 1950. godine i koja je bila zaplenjena od Uprave.)

S druge strane „Dosije broj III“ posvećen autentičnim dokumentima kao i izvacima iz njih naročito u vezi JUB-a i Jadransko podunavske banke, kao i materijal koji se odnosi na suđenje 1949, „deci Njegovan-Turjaških“ registrirano je pod pov. broj 527-49 u Okružnom sudu za Grad Beograd.

Čitav bi opus obuhvatao pored nekoliko eseja, uglavnom monografije, novele, romane i drame o Njegovan.Turjaškima.

U novelama i storijama koje sam nazvao „Anali o Njegovan.Turjaškima“ pokušao bih da opišem izvesne velike sate u životu nekih članova ove kuće po metodi koju sam, upravo u okviru „Anala“ upotrebio u „Trijumfu Antonija Njegovana“.

U monografijama pisanim na sažet i samo mestimice lirski obojen način istorijskih monografija Cvajg-a i Andre Moro-a, obuhvatio bih biografije nekoliko izuzetno interesantnih Njegovan-Turjaških.

(Ivan Njegovan, Georgije Golovan, Hristijan Turjaški, Jakov-Urlik Turjak, Evgenija i Teodora Njegovan, Hristina Georgija, etc.)

Osim nekoliko romana po tipu „Avantura pukovnika Emilijana Turjaškog“, „S one strane zida“, „Dnevnik jednog konfidenta“ (koji inače spada u egzistencijalističku tetralogiju pored „Blaženi život Davida Gnjide“, „Salupe i tornada“, „ON i JA“ i „Ovde razapni šator svoj Davide“) centralno mesto u opusu bi pripalo panorami „Sudovi lončarski Dosije pov. broj 527-49“.

Prvo se delo deli na tri trilogije. Prva „Njegovan-Turjaški“ („Hod kroz Aricisku šumu“, „Zlatna grana“, „Stražite, stražite, jer jaću doći“) bavi se tom moskopoljsko-grko-cincarskom porodicom kao i njihovim germansko-kranjskim i mađarsko-vojvođanskim rođacima Turjaškima i Golovanima za vreme njihovog zlatnog doba, po prilici od polovine XIX stoleća do pred I svetski rat.

Drugi deo („Neimar“, „Cvetni trg“, „Grobljanska ulica broj 61“) obuhvata stagnaciju kuće i prve simptome propadanja sve do 1941 godine pod zajedničkim naslovom „Cveće za mrtve“.

Treći pod naslovom „Ostrvljani“ („Arhipelag : Njegovan“, „Okean“, „Prognanici sa Ostrva“) opisao bih njihov definitivan slom u ratu, revoluciji i emigraciji sve do 1948. godine. Ova bi dakle hronika zahvatala vreme između dve revolucije, one od 1848. i one od 1948. godine.

U drugom delu opusa, koji bi tretirao sudbinu naše generacije koja se direktno i nepogrešivo nadovezuje na sudbinu Njegovana, a pod naslovom „Dosije pov. broj 527-49“ („Obdelavaj vrt svoj anđele“, „Staklena bašta“, „Gljive i gnojiva“)

dao bih stilizovanu biografiju ’Njegovanskog poroda’ koji pokušava da obnovi, naravno uzalud, napadačku violenciju i postolovne poduhvate svojih predaka, te završava na opruženičkoj klupi države, a možda i istorije.

Osim toga ovom bi opusu posvetio nekoliko drama koje su delom već napisane, a delom tek zamišljene ili samo komponovane:

„Knjiga sa jednim pečatom“, „Ključevi od noći“, „Maksimilijan Njegovan“, „Čovek u ljudskom obliku“, „Teodora“ (iz dramskog ciklusa „Njegovan-Turjaški“),

„Reakcionari“, „Na belom kamenu“, „Bastion Kraljice Natalije 7“ (iz ciklusa „Reakcionari“), „Svetkovina“, „Slučaj emigranta Ulisa Njegovana“ (iz ciklusa „Beograd 53“), „Obucite se u haljine bele i sačekajte“, „Uljez u svetlost“ (iz ciklusa „Plima i oseka“). (zb. deo Ovde)