Ono što čoveku najpre pada u oči kad pogleda XX vek, jesu ustanove iz kojih izvire i u koje otiče: tamnice, bolnice, ludnice i čajdžinice. Prve zadovoljavaju njegovu strast za istinom; druge - njegovu strast za životom; treće – njegovu strast za mirom; četvrte – njegovu strast za srećom.
*****
Lakardijaška zamena pojmova savremene civilizacije. Biti human trebalo bi da znači biti mudar, a znači biti dobro vaspitan. Biti vaspitan trebalo bi da znači biti moralan, a znači u moral prerušiti svoje instinkte. Biti instinktivan, trebalo bi da znači biti slobodan, a znači biti predodređen.
Biti predodređen trebalo bi da znači biti mrtav, a uvek znači obrnuto biti živ. Biti mrtav trebalo bi da znači ne delovati, a znači živeti po svom stvarnom dejstvu (posthumna egzistencija).
*****
Tek što se rodismo staviše nas u modele, koje je civilizacija vekovima pripremala za nas, ne znajući nam meru, ali pretpostavljajući da se ona ne može mnogo razlikovati od prirodne mere svih ljudi.
Ukoliko donesemo sobom neka razlikovanja behu ona vrlo brzo uništena – u ime čovečanstva i, naravno, po nekoj katoličko-inkvizitorskoj logici, u ime nas samih i našeg dobra.
Nikad me niko nije pitao šta je zapravo za mene dobro? A kad sam i bio pitan, moje dobro nije uzimano u obzir. I ovoga puta u ime mog dobra.
*****
Civilizacije se zaista ponašaju kao živi organizmi podložni zakonima rađanja, starenja i umiranja, i u životnom ciklusu svake od njih moguće je zapaziti napredovanje bar u fazama mladosti i zrelosti.
No napredovanje je relativno i prividno ako se proces posmatra u celini. Istorijskim procesom u celini vlada neumoljiva regresija. Ali, i to napredovanje se otkriva kao relativno i prividno, ako ga stavimo u kontekst bezgraničnosti vremena. U tom kontekstu, niti napredujemo, niti nazadujemo već stojimo u mestu.
*****
Po srcu danas žive samo pavijani i to van zoološke bašte.
*****
Privatno posedovanje, dajući mu najširi, pa i izvanmaterijalni značaj volje za imanjem (svejedno da li značenja ili blaga, moći ili uspeha), oduzimajući mu, naravno, političkoideološko tumačenje, a ostavljajući jedino psihološko, smatram upravo onim nesrećnim istorijskim rukavcem kojim je naša civilizacija otišla do đavola.
*****
Pažnja nikom ne oštećuje zdravlje.
*****
Pravila igre su temelj svake civilizacije, uslov svakog poretka pogodba za život.
*****
Sa pidžamama, papučama, peškirima, dezodoransima i četkicama za zube pokušavamo, uglavnom bezuspešno, da održavamo razliku izmedju sebe i orangutana.
*****
Materijalistička civilizacija počiva na dihotomičnom poimanju smrti. Jednovremeno je razume kao nešto konačno, ali i kao nešto što nam obezbeđuje beskonačno (bilo u kom vidu), strahuje od nje, a prozvodi je izvan prirodne nužnosti, pokušava je ugraditi u svoj sistem vrednosti, a zaboravlja je kad god može, ište od nje smisao, a poriče joj ga. I umetnost izražava ovu dvomisao (dvoverje).
*****
Kad je u pogrešnoj civilizaciji, čovek je uvek u tuđini. Svi mi živimo u nekoj tuđini.
*****
Poslednjih sto godina bili su fatalni u istoriji čovečanstva i ona početna sudbina koju smo izabrali okrenuvši se materijalnoj civilizaciji lagano, ali sasvim neizbežno vodi nas u propast.
*****
Mi smo uspeli za poslednjih sto godina da postanemo jedino stvarno opasno biće ove planete. U tom smislu sva pitanja ove civilizacije počinju da liče na situaciju u kojoj bi se čovek koji pada sa pedesetog sprata razmišljao o tome šta će raditi kad bude stigao na zemlju.
*****
Civilizacija je skupni, kolektivni fenomen. To je naročita zajednica načela po kojima živi jedno vreme to je tip života svih ljudi jednog doba. Nasuprot tome kultura je uvek individualna.
Kultura je naročiti nivo saznanja pojedinaca o sebi i svetu, stepen njihovog prodiranja u duhovnu suštinu tog sveta iza granica civilizacije. Ono što nazivamo kulturom jednog naroda to je u stvari kultura njegove manjine, njegove elite, koja je prevazišla granice tekuće civilizacije.
*****
Razlika između grčke civilizacije duha i rimske materijalističke civilizacije najbolje se izražava upoređenjem dva najveća arhitektonska ostatka njihova, Partenona u Atini i Koloseuma u Rimu.
*****
Ono što smo od diluvijuma naučili do danas je kako da svoje animalne instinkte racionalizujemo, a ponekad i da im obezbedimo uzvišene razloge. Tako je ono što je u našem prirodnom protoistorijskom razdoblju bila antropofagija kao nužna borba za opstanak, sada sada je postala racionalna, partiotska, čak i humanitarna strategija preživljavanja i nadživljavanja.
Neovlašćeno ubistvo jednog čoveka i sada je zločin, ali je iskorenjavanje čitavih naroda u međuvremenu postalo objektivnom, istorijskom nužnošću i važnom zalogom za napredak.
*****
Čak i ona slavna ljudska stopa u pesku. mora da je nešto živo zgazila.
No comments:
Post a Comment