O čoveku II deo

O čoveku iz raznih dela Borislava Pekića; priredila Ljiljana Pekić

Istinski živ čovek ni u šta nije siguran, ni s čim nije gotov. Njemu je sve izvor brige i strepnje.
*****
Čovek je uvek nečemu rob. Uvek se nadje nešto da ga zajaši. Ako nikog ne nosi, nosi sam sebe.
*****
Ljudi koji, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu kadri da menjaju, nemaju mnogo uslova i razloga ni da ih imaju.
*****

*****
Čovek koji je preživeo automobilsku nesreću posle mu ni fijaker nije dovoljno siguran.
*****
Sve što ti treba možeš i u sebi naći. Izvan sebe naći ćeš samo što si tamo ostavio.
*****
Svako pitanje je izokrenuta projekcija odgovora koji u sebi nosimo. Svaka tajna, s čijim se odgonetanjem mučimo, samo je fotografski izokrenuta projekcija neke naše unutrašnje istine. Inace, nikad ništa ne bismo ni saznali. Sve što ne znamo, negativna je projekčija naših znanja. Sve što iz sveta dobijamo, ravno je onome što smo u svet uneli …
*****
Čovek preterano samopouzdan i koji ne ume da se brine, to je za trgovca i državnika mana koja najskuplje košta.
*****
Ne može se očekivati da jedan uvek samo troškove stvara, a drugi da ih jednako plaća.
*****
Čovek ne ostaje čovek zato što je odabrao da čini izvesne stvari, nego zato što je odabrao da ih čini na izvestan naročit način.
*****
Sartr je rekao da čovek ne postaje pisac zato što je odabrao da kaže izvesne stvari, već što je odabrao da ih kaže na izvestan način. Čovek, takođe, ne ostaje čovek zato što je odabrao da čini izvešne stvari, nego što je odabrao da ih čini na izvestan naročit način …
*****
Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan čovek, kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost.
*****
Čovek koji jednako misli o lepom i unosnom – lep je, ma kakav da je inače. I najlepši na mizerijama poružni. I najubavnijem gubici pokvare izgled.
*****
Svođenje, redukovanje čoveka na predvidljive veze između uzroka i posledica uvek je bila odlika kako tehnokratske inteligencije tako i racionalnog humanizma, i tu je ležala tragedija koju je Berđajev objašnjavao, a Dostojevski naslućivao, govoreći o svim onim ljudskim porecima u kojima se, za račun navodnog dobra, uništava ljudska sloboda.
*****
Stvar nije u tome da postanemo nešto drugo, nego da otkrijemo – šta smo.
*****
Regresija prema praoblicima nije i vraćanje suštini, jer suština nije u formi. Suština praoblika je u svim oblicima koje taj praoblik slede. Zato Boga treba i tražiti u čoveku – obliku iz praoblika.
*****
Nije uopšte važno gde čovek živi i kada živi, ako nastoji da se sa svojim životom, sa samim sobom što bolje upozna, da svoju svrhu, svoj smisao spozna, što pre i što dublje.
*****
Čovek nije ono što jeste, čovek je uvek ono što jeste umanjen za ono što je mogao biti.
*****
Izreka veli – čovek nikada ne može dva puta skočiti u istu vodu. Može, jer voda je uvek ista, samo je čovek drukčiji. Izreka bi trebalo da glasi – u istu vodu nikada ne može skočiti isti čovek dva puta.
*****
Ako zaboravite šta ste – vi postajete ništa, ako zaboravite ko ste – vi postajete svako.
*****
Istočna medicina tvrdi da da bi bio zdrav čovek s vremena na vreme mora bolovati. Shodno tome mora on s vremena na vreme biti lud da bi dublje mislio i slep da bi dalje video. Da li to, međutim, znači da od vremena do vremena mora biti mrtav da bi uistini živeo?
*****
Čovek kod drugih najviše mrzi one osobine koje je najteže savladao ili bar nekoj kontroli podvrgao u samom sebi.
*****
Individua, njegova sloboda i njegovo pravo stoji, načelno, iznad prava zajednice sve dotle dok se ne kosi sa najopštijim interesima te zajednice, odnosno sa interesima drugih ili druge individue.

Zajednica se ostvaruje putem balansa između prava mnogobrojnih pojedinaca ili udruženih grupa, a ne na bazi prava bilo koje grupe, bilo kojih pojedinaca, bilo koje klase nad drugom.