(B. deo Ovde)
1. maj 1955. (nastavak)
Dijalog o sudbini Evrope (nastavak Dnevnika B. deo)
Skeptik: Vi ste poslednji esteta. to znači da ste prvi.
Pl. anarhist: Trebalo bi vas politi benzinom i zapaliti. I vi se usuđujete da sebe proglasite ateistom! Vi koji ste Bogu dali bokove i grudi žene i od oltara načinili postelju! Jer, nije opasnost u predmetu verovanja, nego u njegovoj snazi.
Skeptik: Vi, građanine Anarhisto, pokazujete lep deduktivan um. Pošto ste pošli od opšte potrebe ubijanja iz nje ste izveli njene posebne odlike. Epikur je ...
Doktriner: To je sramni agent međunarodnog kapitala!
Skeptik: U stvari vi imate pravo! On je u Upravnom odboru jedne atinske banke. I smeo bih se opkladiti da je mason.
Hrišćanin (Anarhisti): Ovaj gospodin vas obmanjuje. Epikur je živeo za vreme Komune. Bio je delegat Komune pri Francuskoj nacionalnoj banci kod guvernera De Pleka, član Međunarodnog radničkog udruženja i agent g. Bizmarka. Osim toga izdao je 1873. knjigu „Moje uspomene“ delo koje vrvi od erotomanske nečistoće.
Doktriner (pocrvenevši): Onda je to druga osoba. Ovaj epikur koga ja znam bio je eser i agent vucibatine Kerenskog.
Skeptik: Ima malo imena da bi svaki čovek nosio svoje posebno.
Ja (tiho): Nasebina spava.
Doktriner: Probudite je.
Aristokrat: Zašto! Najbolje se vlada kad narod spava.
Skeptik: To je tačno – kad čovek spava onda ne oseća da njime vladaju.
Pl. anarhist: Trebalo bi je ubiti, dok spava!
Ja (Skeptiku): Ovo je rekao potpuno mehanički. Ovaj vergl zna samo za jednu ariju.
Pl. anarhist: U njenu korist.
Aristokrat: Jeste li zapazili da su razlozi Anarhiste i Hrišćanina jednaki. Oba ubijaju iz altruizma. Mi smo iskreniji, jer priznajemo da ubijamo zbog nas koji ostajemo, a ne zbog onih koje uklanjamo.
Ja: Vama nedostaje dar za metafiziku.
Evropa (zevajući) Do đavola! Vi ste smrtonosno dosadni. I ja bih tako rado odremala malo, samo da se ne plašim gospodina (pokaže na Anarhistu).
Pl. anarhist: Trebalo bi vas ...
Ja: Dosta!Umuknite ili ću vas udaviti!
Pl. anarhist: Ko? Vi? Mene?
Ja: Ja vas.
Građanin (preplašeno): Gospode!
Doktriner (za sebe) Ovaj haos treba iskoristiti. Do vraga ... šta je rekao Lenjin za ovakve prilike.
Aristokrat: Ako se tučete na dvoboju, biće mi izuzetna čast da vas predstavljam kod gospode, koju će gospodin Anarhist izabrati za svoje svedoke.
Ja: Koješta! Ugaviću ga rukama! (D. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment