(F. deo Ovde)
4.maj 1955. (nastavak)
Jasno je da se u sadašnjoj fazi razvoja ljudskih vrsta (ili rasa) ne može govoriti o strukturalnim distinkcijama kod čulnih organa, nego samo o većoj ili manjoj sposobnosti i potrebi da se ona koriste.
Sklon sam da ne verujem u moć uživanja nad našim čulima.
Pre verujem u snagu, tvoračku snagu straha.
Potreba da se odbranimo od sakrivenog neprijatelja, banalno rečeno, više oštri naše čulo vida i sluha, nego sklonost da uživamo u detaljima neke slike i nekoj tananoj orkestraciji.
Primer sa umnjacima je simptomatičan. Pošto je utvrdio da su oni kod kavkaskih rasa u degeneraciji,
Darvin piše:
„(...) Melanijske rase imaju umnjake mahom sa po tri odvojena korena koji su obično zdravi (...)“.
Interkondiloidni foramen na mišićnoj kosti sreće se po broju, aproksimativno, sledećim redom: antropoidni majmuni, ljudi iz doba irvasa (po Diponu 30%), skeleti Guanha, stanovnika Kanarskih ostrva koji su živeli trogloditski (po Prine-beju 26%).
Darvin:
„(...) Fakat je da stare rase u ovom kao i u drugim slučajevima pokazuju češće nego sadašnje rase strukture, koje su slične strukturama nižih životinja. (...)“
te najzad Evropljani (po Brosku 4%) mišićnih kostiju sa južnog pariskog groblja.
Jedan paradoks (da li je uopšte paradoks!): uprkos prividne i normalne težnje genija da bude nasleđen, to se događa u mnogo skromnijim razmerama nego što je slučaj sa paranojom ili slaboumljem!
Čini se, naprotiv, da degeneracija u elementima nasleđa nalazi na veće, ako se tako sme reći, razumevanje, nego regeneracija.
(Ja shvatam genijalnost kao regeneraciono odstupanje od tipa) Otkuda to?
Kada bi slaboumlje obavezno i kategorički svodilo životnost na niži – ovde se ne misli na organizovano niži, nego na energetsko niži – stupanj evolucije bića, onda bi se produžetak pada kroz generacije mogao objasniti kao vid involucije biološke energije.
Ali kada se zna da je slaboumlje individualna reverzija svesti, postaje očevidno da je nasledno polje stavljeno u službu biološkog života, zajedno sa njegovom sklonošću da prenosi pre niže nego više tipove inteligencije, samo oruđe jednog egzistencijalnog oblika protiv drugog, drugim rečima života protiv svesti.
(Galtonovi radovi su kako izgleda opredeljeni za obostranu težnju nasleđivanja.)
Napisao sam pismo Mu. Postajem hrišćanin u najordinarnijem smislu reči. (H. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment