(J. deo Ovde)
6.maj 1955. (nastavak)
(Nastavak sinopsisa za dramu „Obucite se u haljine bele i sačekajte“ iz dramskog ciklusa „Plime i oseke“)
Predmet sa komunističkim savetovanjem od 14. avgusta 1946. koje je organizirao Ivan Njegovan bio je u rukama vrlo sposobnog podšefa Trećeg odseka Jakova S. koji je imao čvrstu nameru da se baš preko te afere domogne položaja višeg inspektora, koga je uostalom i bio dostojan.
Iz sopstvenog isledničkog iskustva Jakov S. je poznavao Ivana Njegovana seniora i nada se da ga sadaima konačno u šakama. Mrzeo ga je koliko samo može da mrziislednik krivca, koga nije naterao na priznanje i koji mu se već godinama izmiče. Jakov S. je načinio klopku. U njoj je Ivan junior imao da odigra odsudnu ulogu.
Međutim on je nestao. Konci su prekinuti. Bilo je to lično poniženje za podšefa Jakova S. On podnosi ostavku. Iz kafane u kafanu, od jedne do druge partije domina, kraj prljavih izloga bifea nosi Jakov S. ranu mržnju prema Ivanu senioru. Šta se dogodilo u zadnjem času? Šta, i opet šta, i uvek to šta? A onda rešenje jednog je jednog dana došlo samo od sebe.
Trebalo je samo dokazati sumnju. Jakov S. uzima stan na četvrtom spratu najamne kuće Maksimilijana Njegovana, preko puta Ivana i njegovog unuka. On nalazi načina da dođe u dodir sa njim što nije teško kad su u pitanju dva ostavljena i napuštena starca. Od svih tih događaja prošle su godine. Ne postoji više ništa što bi stajalo na putu prijateljstva dva starca.
Osim Jakova S. „njegovog islednika“ kako je Ivan obično govorio, kao što se kaže – moj štap ili moj šešir – i za koji ga vezuju trajne uspomene, niko se više ne interesuje za starog revolucionara. Njegovi su drugovi pomrli ili su postali penzioneri posle državne službe, koju su obavljali savesno uprkos, a možda baš i zbog ludosti iz svojih maldih dana.
Policija ga je odavno zaboravila. Jakov S. je mislio: „Današnja policija je nesposobna i aljkava! Evo opasnog doktrinera o kome se ne vodi računa. U moje vreme to bi drukčije bilo“. Ivan je međutim duboko patio: „Zar sam zaista potpuno bezopasan?“ Sadađnjost se potpuno izgubila iz života ova dva starca.
Samo preko prodavca novina koji ispod prozora oglašava njima nerazumljive novosti, doznaju oni da se daleko od njihovog shvatanja i dalje živi i bori. A prošlost? O. ona je tu. Između njih. Prisutna, opasna i večito živa. Borba započeta pre više od dvadeset godina, nastavlja se ovde na četvrtom spratu najamne kuće u poluugašenim mozgovima dvojice staraca.
Ivanovo fizičko stanje je tako loše, da ga svakog jutra njegov unuk Martin i njegova ljubavnica posađuju u njegovu pokretnu stolicu i doguraju do prozora, gde on tako nepomičan ostaje do noći. Godinama je čekao revoluciju, a sada kada se ona odigrava 1944. on i ne zna za nju. Ko zna, da li bi je razumeo, da je svestan?
On misli samo na svoju tajnu, i na to kako da je sačuva kad kao i obično, u pet sati dođe njegov islednik i borba se nastavi. A sasvim je sigurno da Jakov S, sedi za to vreme u svojoj sobi za takvim istim prozorom i razmišlja o novim zamkama, koje bi mogao postaviti svom istražniku, o pojedinostima te zamke koju plete godinama i sve u cilju da sazna tajnu, koja ni za koga više nema smisla.
U stvari ne tajnu smrti mladog Ivana, nego tajnu svoje moći. A kad odzvoni pet, Jakov S. se diže i stračkim koracima odlazi u sobicu svog prijatelja. Ta dva starca deluju na mlade Martinove prijatelje, kao komadi vrlo starog nameštaja, dve ružne vaze koje se podrazumevaju i na koje niko ne obraća pažnju. Ko bi mogao pretpostaviti da u tim prašnjavim vazama ima nekog cveća?
Oni su mrtvi. (Martin obljubljuje devojku pred starim Ivanom.) Mladost ne mora da se ustručava pred dve lešine, čija je jedina dobra osobina što ne smrde. Ali kako će jednom zasmrdeti. kao gospodin Vilson u Poovoj noveli, koga je hipnoza držala celog, iako je stvarno već davno bio mrtav. I kad je hipnoze nestalo, ostala je na postelji žvala smrdljive plazme.
Tako će se dogoditi i sa ova dva starca kad hipnoze prošlosti bude nestalo i kad se otkrije tajna, koja ih je držala u životu. (Ivan živi da je sačuva, Jakov S. da je otkrije.)
Pre nego se zavesa digne čuje se udaranje u bubanj. To Martin koji svira u jednom noćnom lokalu vežba. Oko njega, osim njegove ljubaznice, koja nema osamnaest godina i sa kojom živi u nekoj vrsti konkubinata, skuplja se prilično slobodan krug mladih ljudi: dve prostitutke, jedan baletski igrač „koji se kroz život probija zadnjim delom tela“, jedan profesionalni makro i jedan crnoberzijanac, najzad mladić koji svira džez trubu u Martinovom plesnom orkestru.
Oba mladića, Martinopva ljubaznica i baletmajstor su članovi jedne grupe pokreta otpora, koja ima za zadatak jednu sličnu akciju sličnu Ivanovoj pre desetak godina. (Afera sa nestankom njegovog sina.) U zadnjem času grupa doznaje da je baletmajstor konfident i likvidira ga. Domame ga u Martinov stan i, dok je izvodio jednu plesnu tačku, likvidiraju ga.
Sve se to odigrava pred dvojicom staraca. Jakov S. predoseća dramu koja se odigrava u Ivanu. Dok grupa ispituje teren da bi uklonila lešinu, dva starca započinju odručnu borbu nad telom čoveka, koji obojicu podseća na ono što se moralo dogoditi pre više godina između Ivana i njegovog sina.
No Martin mora da se skloni od policije. Njegova će ljubaznica ostati kraj dede. Martin ga obaveštava gde će se sakriti. Jakov S. uverava Ivana da će policiji odvesti Anu, ako Ivan to mesto ne oda. Zar on nije pre toliko godina na taj način postupio sa Marfom Fjedorovnom? Ivan ne može da rizikuje i izgubi Anu.
Kad policija dođe da pretrese stan, već spremna da ga napusti, Ivan obaveštava inspektora gde se nalazi njegov unuk, međutim usled tajne koja je njime dominirala, on u stvari odaje mesto na kome je sahranjeno telo njegovog sina koji je bio kažnjen kao konfident. Policija odlazi i otkriva leš Ivana seniora.
U sobi su dva starca. Hipnoze je nestalo. Jakov S. više ne pomišlja da svoje otkriće iskoristi za rehabilitaciju. On cepa svoju predstavku u kojoj je data analiza slučaja. I govori dugo Ivanu, koji ga, čini se, ne čuje. Kada Ana dolazi da smesti Ivana u postelju i započinje da ga svlači, otkriva da je mrtav. (L. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment