(zo. deo Ovde)
28. april 1955. (nastavak)
Dijalog o sudbini Evrope (nastavak Dnevnika zo. deo)
Ja: Gospodo, Evropa je bolesna!
Pl. anarhist: Šta je Evropa? Otkada predmet uobrazilje državnika, koje treba pobiti, može biti bolestan?
Vanevropejac: Da, šta je Evropa?
Hrišćanin: Evropa, to sam ja – njen put Bogu.
Doktriner: Evropa je ono što će biti, dakle njena budućnost a ne njena varvarska prošlost ni kriminalna prošlost, a pošto sam ja budućnost njena, sledi da sam ja Evropa.
Skeptik: Vi govorite kao pošten čovek ali mislite kao nitkov. Evropa je moj racionalan i nepoverljiv duh rasejan u njenim dobrima.Građanin: A pošto sam ja ta dobra stvorio, onda sam nesumnjivo ja Evropa.
Aristokrat: Ja priznajem da nisam Evropa, jer da jesam ona ne bi izgledala kao što izgleda. Njeno stanje je u najmanju ruku neukusno.
Pl. anarhist: Treba povešati krivce. A pošto kažete da ste svi Evropa onda vas treba sve povešati!
Skeptik: Vaša doktrina Plemeniti anarhisto, nije naročito složena. Prema onome što smo do sada čuli, ako izuzmemo ono što ste prećutali iz skromnosti, ona se sastoji poglavito u vešanju. Vešanje je politički program koji svakako zaslužuje izvesnu pažnju, ali zar ne nalazite da je on – sam za sebe – pomalo monoton.
Dosadno ponavljanje oduzima mu vrednost kao što on oduzima glave. S druge strane njegopv format je skučen, nažalost jako ograničenim brojem ljudskih glava, te postoji bojazan da bi pre bio dovršen onaj njegov deo koji se odnosi na vešanje, nego onaj koji se odnosi na vaspitanje u slobodi.
Najzad šta vam daje pravo da prisiljavate ljude na slobodu ako im je ona kao što misle Doktriner potajno i Njegovo Gospodstvo sa pohvalnom otvorenošću, mučna?
Pl. anarhist: Ipak ih treba povešati!
Aristokrat (sleže ramenom): Vi podsećate na Katona ...
Građanin: Ali srećom ljudi nisu „Katagena“ (trijumfuje svojom naobrazbom).
Aristokrat: Karrtagena, ako vam je po volji.
Skeptik: Rečeno je – opšte obrazovanje za sve, što će reći znanje ni za koga.
Građanin: Hvala, ako sam vas dobro razumeo vi ste na mojoj strani. Dozvolite mi da se predstavim, ja sam prvi menjač na Berzi, član lože „Heruvim“, katolik po sklonostima, protestant iz uverenja, moja je deviza: dinamični kapitalizam, dinamična vera i dinamična demokratija, ono što smatram statičnim je privatno vlasništvo.
Skeptik (kroz zube) Idite dođavola dinamična budalo! (glasno) Gospođa se dosađuje jer ne uviđa da mi, iako posredno, govorimo o njoj.
Evropa: Povraća mi se!
Doktriner (Građaninu): Tome je kriv vaš dinamizam.
Aristokrat: Koliko se sećam gospođa je oduvek patila od stomaka.
Evropa: Nije ni čudo šta sam sve morala da progutam. Od Punskih ratova na moj se sto iznose samo lešine.
Doktriner: Vi niste bolesni nego stari. Vi imate običnu sklerozu.
Pl. anarhist: trebalo bi vam pistiti malo krvi.
Građanin (nervozno): Obuzdajte svoje „krinimalne“ nagone.
Aristokrat (nestrpljivo): Kriminalne, ako vam odviše ne smeta.
Hrišćanin: Stara? Naprotiv, Evropa je mlada. Samo nerazumna deca beže iz roditeljske kuće kao što je Evropa pobegla od svog zakonitog Tvorca i majke Crkve.
Evropa: Neukusno je govoriti o godinama jedne dame. Ako sam bolesna zašto mi ne nađete jedno ime za moju bolest nego me zbunjujete protivrečnim dijagnozama?
Građanin: Umirite se gospođo, dok sam ja kraj vas, neće vam se ništa ružno dogoditi. (Uzima je galantno za ruku.)
Doktriner: Udvara joj se zbog rente ...
Pl. anarhist: Trebalo bi ga likvidirati.
Evropa (Građaninu): Hvala gospodine. Svojom nepokolebljivom ćutljivošću vi izazivate moje poštovanje i moje poverenje, ali verujem da preterujete jer ste isuviše kratkovečni da biste bili savremenici poraza vaših zaključaka. Uostalom ja sam često bolovala na ovaj način.
Isprva sam i sama verovala da ću umreti, ali sam se docnije navikla da na bolst gledam kao na prirodno stanje čovečanstva, na neku vrstu gospodinovog dinamizma, ako hoćete, na nezgode koje umesto da me ubijaju, u stvari me podmlađuju! (A. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment