Divljenje
Zamišljam kako bi naš zanos splasnuo kada bi se Orion zvao „Kolo majke Jevrosime“.
Obožavanje imena je još uvek recidiv pesničkog dara u ljudima – obožavanje imena i tajanstvenih zvukova.
Svući u blato, to nije samo perverzan hir, nego filosofski metod – metod skidanja romantične i tradicionalne skrame sa stvari.
Doduše time gubimo po svoje živote jedan neophodan san, ali dobijamo jasnost – obogaljeni za jednu lepotu, dobijamo jednu ortopedsku istinu umesto nje.
Veliko je pitanje šta je korisnije po moj opstanak (u njegovom bitnom, a ne biološko-socijalnom vidu) – jedna zvezda koja će u dubokoj vodi neba sačuvati svoju neprozirnost pod mitskim imenom Aldebarana ili jedna zvezda čiji mi elementarni sastav ne može da ulije ni poverenje ni divljenje?
*****
Đavo
Ko ne veruje u đavola, već mu pripada.
*****
Tamo gde je Bog jak, jak je i Đavo.
*****
U svetu crne magije izvor svih moći i zadovoljstava jeste Đavo, onako kako je to u našem Bog. Sa religijskog stanovišta, razlika između dva pojma ogromna je, sa antropološkog njega nema. Đavo je Bog tamo gde je Bog Đavo.
*****
Ko djavola za rep drži, mora mu i prdež podneti.
Dobročinstvo
U principu imamo jako tanak osećaj za dobročinstvo. Očekujemo vrlo veliku uslugu da je kao takvu razumemo i zapamtimo.
Male pažnje i sitne ljubaznosti od kojih se civilizovani život sastoji – jer teče velikom brzinom i ne može čekati na krupne povode nekim krupnim humanim gestovima – ne primećujemo (sve dok ne isčeznu).
Sitna, usputna, prolazna dobra, što ih, blagodareći drugim ljudima uživamo, ne vidimo (sve dok bez njih ne ostanemo).
Male usluge ne zapažamo (sve dok nam se ne uskrate ili zamene grubostima).
Neučtivosti nas pogađaju i kada su beznačajne.
Dom
Toplota doma je u sitnim stvarima.
Dužnost
Ko čini stvari iz dužnosti zaboravlja na najvišu – da voli to što čini.
*****
Dužnost je najviše pravo mudrih.
*****
Javni poslovi su jedan oblik žrtvovanja. Trebalo bi da se čovek žrtvuje za ljude; obično se događa obrnuto: čovek ljude žrtvuje.
*****
Lične su dužnosti upravo najviša lična prava, pa ako građanin shvati da vršenjem svojih građanskih dužnosti ostvaruje svoja najviša građanska prava, protivurečnost nestaje, te individualizam najekstremnije shvaćen dobija oblik celine i harmonije.
Ćutanje
Ćutanje je teže od laži, jer čak i najveća laž podrazumeva ma i najmanju meru istine, a ćutanje čak i nju ignoriše.
Dogmatizam
Iz te i takve slike Biblije (u Vremenu čuda) proizilazilo je da nikome ne treba verovati, naročito ne usrećiteljima, naročito ne striktnim ideologijama, zaključanim i zatvorenim zauvek, onima koje više ne mogu da se menjaju i koje rađaju dogmatizam i potrebu propovednika tih ideologija da svoje ideje ljudima silom naturaju.
To po pravilu vodi diktaturi, oduzimanju prava na vlastita mišljenja, oduzimanju slobode.
No comments:
Post a Comment