Težnja za odgovornošću je težnja za svrhom.
(ing arh Isidor Njegovan)
Zapanjujuća je naša sposobnost da i najjasnijim postupcima pripisujemo mutne povode, da jednostavnim činovima pronalazimo i najsloženije i najneverovatnije motive.
Slušao sam preko Radio Londona mladog istoričara , koji je, kao radnu hipotezu, doduše,izmedju drugih “dosadnih i banalnih”, izneo mogućnost da je Adolf Hitler preduzeo istrebljenje Jevreja “za njihovo sopstveno dobro”.
Dobro, u biblijskom smislu potopa koji otrežnjuje. Hitler naime, potajni obožavatelj Jevreja, možda i procentualni Semit, shvatio da taj učmali narod, na poslednjem stepeniku utapanja u druge etnike, pred konačnim gubitkom identiteta, samo uistini velika i opšta, takorekuć kosmička nevolja, može sačuvati, regenerisati, pa možda i ponovo u Obećanu zemlju vratiti.
Lek je, priznao je mladi istoričar, svakako bio nešto prejak, ali to nije krivica pronalazača, odnosno Hitlera, nego onih koji su ga neumešno administrirali.
Govornik se nije upuštao u mogućnost da neko daleko pokoljenje učmalih Jevreja, lečenih u Aušvicu i Buhenvaldu, lišeno naše uskogrudosti, stavi Hitlera u isti red s Mojsijem i proglasi inspiratorom i vodjom DRUGOG IZLASKA, ali je ta mogućnost sablasno lebdela eterom, pre nego što sam odustao da radio izgazim, nego sam ga samo isključio ...
(DNEVNIK, 1976)(II deo Ovde)
No comments:
Post a Comment