(XI deo Ovde)
Postojao.
(DNEVNIK, 21. oktobar 1956. godine)
Postojao, takodje, na drugi način. Uvidjem da ovakvom formulacijom nisam opisao ono što se dogodilo. A šta se uistini dogodilo? Ništa. Ništa se nije dogodilo. I to da se ništa nije dogodilo, a da sam ja ipak drukčiji (nego juče kada sam takodje postojao), eto, tu razliku valja nekako formulisati.
Poteškoća je u tome što jedan tako simplifikovan mojam kao što je “ja” pokriva toliko mojih “jasnosti”. Izgleda da ovaj Dnevnik vodi ista osoba, a ovamo on je antologija, svojim izborom sudeluje u njemu nebrojeno autora ...
(DNEVNIK, 25. oktobar 1956. godine)
Kakav je metabolizam moguć kada je duša u odnosu na svet prezasićen rastvor, u kome njegovi molekuli plivaju u potpunoj nemogućnosti da se rastvore i sa dušom sjedine?
(DNEVNIK, 1. novembar 1956. godine)
Apsurdno nije ono što je po sebi apsurdno već što se kao apsurdno uvidja. U tom uvidjanju kraj je filosofije i početak umetnosti …
(DNEVNIK, 2. novembar 1956. godine)
Ja mogu da biram, to je istina, ali moj izbor je uzaludan.
(DNEVNIK, 15. novembar 1956. godine)
Moj izbor nije delatan. On je samo pojam o jednom izboru koji bi pod drugim uslovima bio moguć …
(DNEVNIK, 21. novembar 1956. godine)
Ništa nas ne može spasiti od rodjenja, a rodjenjem se za uvek opredeljujemo protivu slobode …
(DNEVNIK, 1. decembar 1956. godine) (XIII deo Ovde)
No comments:
Post a Comment