(XVI deo Ovde)
“Emigrant” je čovek koji iz “jajeta” nije proteran. Već je, izvlačeći poslednje konsekvence iz svojih osećanja, dobrovoljno napustio sistem u kome je formiran, te se nastanio u nekom nedefinisanom prostoru,
u najmanju ruku prostoru koji se tek “Emigrantovom” izuzetošću postepeno definiše, i koji, odbijajući sve što iz “jajeta” proizilazi, istovremeno odbija i da mu se suprotstavi …
On smatra da bi suprotstavljanjem, jednako kao i pristajanjem, narušio svoju nezavisnost, jer bi samim otporom već priznao važnost uslova koji su mu bili nametnuti. Prihvatanjem izazova učinio bi prvi kompromis koji bi ga u svet ponovo uvukao …
On misli da samo jednim totalnim rešenjem može biti postignuta takozvana autarkična sloboda …
(DNEVNIK, 21. februar 1957. godine)
Sasvim je jasno da će se “svet-jaje” prema “Emigrantu” ponašati kao sredotečna sila koja će ga privlačiti samom centru napuštenog sistema. Kao ameba koja, pseudopodama usisavajući okolnu hranu, uzima sa njom i sopstvene izlučene otpatke.
A iz toga sledi da se “Emigrant” ne može sačuvati ukoliko ne postigne neki nivo organizacije svoje “autarkične slobode”. Bez odbranbenog sistema (opet, dakle, sistema), nema on nikakvih izgleda da opstane …
Svakako, on mora najpre da nadje neko uporište oko kojeg bi se taj budući zaštitni sistem organizovao, nešto kao fetus novog sveta. Takav fetus biće začetak novog “jajeta”, nove celine, celine za sebe …
(DNEVNIK, 22. februar 1957. godine)
Celina, to je ono što “Emigranta” (a i mene) uzbudjuje. Želi da pojmi celinu kojoj je njegov opstanak pridodat, i kojoj ga instinkt upućuje …
Da oblikuje želi svoju Celinu kao da je ona objekt njegove suverene volje i ilovače za njegove stvaralačke talente. Da je definiše ma i u onoj talasavoj nestalnosti, koja mu čak i tvrdi svet činjenica prikazuje kao nerazabirljivu emulziju senki, kao emisiju nekog stalno promenljivog svetlosnog izvora.
Da Celinu svoju ščepa da bi izbegao očajavajuću provizornost i ovekovečio nekom nužnošću bednu slučajnost svog života, nekim ciljem ponižavajući njegovu necelishodnost. Emigrant u području imaginacije, je i u području racionalnog …
(DNEVNIK, 25. februar 1957. godine) (XVIII deo Ovde)
No comments:
Post a Comment