Izbor iz dnevnika XXII deo

IZBOR IZ DNEVNIKA XXII DEO
(XXI deo Ovde)

Definitivan oblik obrta (paradoksa). Onaj alogičan uslov koji gledalac mora “na veru” da prihvati. onaj neverovatni preobražaj Jozefa K. u bubu, od čijeg akceptiranja sve zavisi, biće kod mene raskidanja kauzalne veze izmedju samoubistva i smrti.



I “Emigrant” i njegova okolina, dakle, znaju šta je to smrt – jer ona je u oba ta zavadjena sveta zadržala značenje koje ima u našem – ali ne znaju šta je to samoubistvo.

Njegov smisao prognozira se na najneverovatnije načine, ono se dovodi u vezu sa svim i svačim, samo ne sa smrću kao jedinom i pravom posledicom.

Sredina može u samoubistvu videti onaj najviši i najsavršeniji skok (pokret) moguć u svetu kretanja, “Emigrant” u njemu gleda jedinu mogućnost za ekstremno mirovanje, najsavršeniji separatizam,

ali nijedna strana u ovoj parnici ne samo da u samoubistvu kao samouništenju ne vidi totalan raskid sa svim svetovima, već ga, obrnuto, shvata kao totalno integrisanje sa njima, kao maksimalno ispoljavanje i potvrdjivanje njihovih unutrašnjim primordijalnih principa …
(DNEVNIK, 4. april 1957. godine)

U jednom imaginarnom društvu, normalnom u granicama u kojima je i ovo realno normalno, zna se značenje svih reči u Rečniku, osim nedefinisanog pojma samoubistva, i nekih njemu podredjenih “instrumentalnih” pojmova kao što su: vešala, vešanje, obesiti se, biti obešen, visiti na vešalima, itd. …
(DNEVNIK, april (?) 1957. godine)

Tajanstveni pojmovi ne pokrivaju nikakvu stvarnost u svesti učesnika ove farse, a nije verovatno da su i njihovi preci pod tim terminima nešto podrazumevali.

Zapuštena predanja, medjutim, tvrde da su im značenja nekada postojala i bila poštovana, ali da su se naopakim korišćenjem (zloupotrebom) sasvim izlizala, sve dok najzad nisu potpuno iščezla iz upotrebe …
(DNEVNIK, april (?) 1957. godine)

Značenja su izbrisana, ali su se ljudi i dalje vešali, samo više niko, pa ni oni sami, nisu znali šta je to što čine, niti su, odlazeći na gubilište, znali šta ih tamo gore, u rakljama greda očekuje.

Znalo se, doduše, da je po sredi nešto krupno i značajno, pa prema nekim optimističkim interpretacijama, možda i presudno po sve ljude, a ne samo po obešene, ali se nije moglo dokučiti šta je to, i u čemu se ta presudnost sastoji.

Medju prostim svetom, medjutim, bilo je popularno mišljenje da pojava samoubistava u sve većem broju nema i veće važnosti od drugih pojava koje ispunjavaju svakidašnjicu. Ali svim tumačenjima bilo je zajedničko odsustvo bilo kakve kauzalne veze izmedju samoubistva vešanjem i smrti.

Smatralo se da je smrt prilikom vešanja samo sticaj nesrećnih okolnosti, omaška, akcident, nešto kao saobraćajna nezgoda ...

Ljude, razume se. kopka nepoznata realnost koja se iza tog tajanstvenog pojma krije, i ona joj pridaju disparatna tumačenja u skladu sa svojim idejama o sveti i životu, a najodvažniji i najpreduzimljiviji i vešaju se da bi otkrili istinu …
(DNEVNIK, april (?) 1957. godine) (XXIII deo Ovde)