(I deo Ovde)
SLUGA: Na posao onda, gospodaru, na posao! Život je smešno kratak, za onoga koji smera nešto da postigne. (Škripa kreveta.) I polako, pažljivo. Niste više u položaju da zapuštate telo. Za svoj noćašnji program gospodin raspolaže samo svojim telom, i ne može se kao dosad nadati da ću ga i tu zameniti – ja.
OBEŠENJAK: Ja nisam govorio o nekom programu, Emanuilo. Rekao sam samo da ću se malko vešati o konopce i to je sve.
SLUGA: Pa, ja nisam teoretičar i nisam mnogo upućen, ali mislim da je to u najmanju ruku nešto srodno.
OBEŠENJAK: A iam li to neke veze sa smrću?
SLUGA: Koliko ja znam – nikakve. Ako ko i nastrada, to je puki slučaj, maler, greška u programu. Na kraju, ljudi umiru i za stolom, pa što se to nekome, ne svima naravno, ne bi desilo i pri vešanju!?
OBEŠENJAK: Ali, šta vešanje u istini znači, Emanuilo?
SLUGA: Eh, šta znači, šta znači? Svakojako nešto veliko, gospodin nije skrojen za sitna dela.
OBEŠENJAK: Ljubazni moj Emanuilo, ne može značaj stvari zavisiti od toga što ih ja preduzimam. Opštiji kriterijumi su potrebni.
SLUGA: Pa, ima ih, ima. Eto, kad se obesio onaj rodoljubivi pesnik, na trgu mu je podignut spomenik od tuča. Zatim, sećate se, kad su vešali onog momka koji je po parkovima … o tome su pisale sve novine.
OBEŠENJAK: Nesumnjivo, ali mene kopka zna li se šta je sa tim ljudima posle bilo?
SLUGA: E to me mnogo pitate, nisam ja Enciklopedija Britanika! Valjda su iskoristili šansu, a možda su nekuda i odperjali. Znate, gospodine, ima ljudi koji ne mare da su čuveni!
OBEŠENJAK: Jamačno … mada bih ja voleo da sam siguran šta je s njima, gde su oni! A niko ništa ne zna … niko ništa! Ne zna se čak ni pravo značenje reči ”vešanje” …
SLUGA: Pa, upravo to ga i čini privlačnim, sve je neizvesno i sve mogućnosti otvorene … Širom i radijalno. Ukratko, to je nešto savršeno, korenito i revolucionarno, pogotovu za osobe koje se nisu postupno razvile, nego kao vi žele da postignu sve odjednom, sve iz zatrke.
OBEŠENJAK: Ja bih ipak da sam načisto šta s omčom postižem … to je prosto stvar planiranja.
SLUGA: Trta-vrta! Vi se jednostavno poigravate s mojim živcima! To je jedan od podmuklih malogradjanskih načina na koji se ovde dovodi u sumnju moje slugansko dostojanstvo i moja ropska čast! … Gospodin sumnja u verodostojnost mojih informacija, u moja čula sazdana po ugledu na božija! Ovde se ne vodi računa da i ja imam dušu koju prevrtljivost gazda kvari! Mene u ovoj kući ubijaju! …
OBEŠENJAK: Žao mi je, Emanuilo, Nisam hteo da vas uvredim. Pridjite, ruku dajte!
SLUGA: I gospodin bi mogao da pokrene dupe. Najzad, uvredjen sam ja, a ne on … Dakle, hoće li ili neće biti? (Krklja.) Ili je i to jedno od vaših neispunjenih obećanja!?
OBEŠENJAK: Ali, zašto baš da se …? (Krklja.)
SLUGA: A zašto da se ne … (Krklja.) Zakoni su na vašoj strani. Život vam za pravo daje. Ovako nepokretni ne koristite otadžbini, a ni njenim neprijateljima, bez semena kog’ ćete vraga ženama, samo postidjujete roditelje koji su postali časni invalidi zahvaljujući vama, revolucijama i ratovima, učitelji su od vas digli ruke, pa kad je u pitanju intelektualni preporod sveta, na vas se ne računa, milostivi gospodar je na vreme pogubio prijatelje koji bi mu taj uspon sprečavali iz zavisti, najzad – ja vam ne stojim na putu. Naprotiv. I na krkače, ako zatreba odneću vas do štrange!
OBEŠENJAK: Ne sporim, dispozicije su odlične, pa ipak …
SLUGA: Onda na noge, gospodine, razvijmo jedra, pokažimo svetu da u svako doba može na nas, to jest – na vas, računati!
OBEŠENJAK: Dirnut sam, ali zašto s omčom da počnem?
SLUGA: Gospodin je malčice dosadan večeras! … Pa majku mu, od nečeg se mora početi. Moramo imati neki cilj u životu!
OBEŠENJAK: Šta vam je to sad, boga mu!
SLUGA: Nešto vrlo važno za mužjake koji drže do sebe.
OBEŠENJAK: Verovatno neki trik pomoću koga se olako živi. A imate li ga vi?
SLUGA: Šta da l’ imam?
OBEŠENJAK: Pa taj … kako se zove … životinjski cilj!
SLUGA: Valjda životni?
OBEŠENJAK: Jeste - životni.
SLUGA: O, meni je lako. Ja ga dobijam preko sindikata … Evo knjižice i u njoj popis ciljeva po vrstama njihovim … Sad ćemo da vidimo … A evo ga: “Životni cilj sluge je pomagati gospodarima u ispunjenju njihovih životnih ciljeva”… U praksi, ako je, recimo, vaš cilj da se obesite, moj bi bio – da vam nabavim konopac i izmaknem tronožac … a zatim da vas … da vas … Ma znao sam ja to naizust, ali sam poboravio … Gospodin me svojim izvoljevanjima prosto ubija u pojam!
OBEŠENJAK: To je treći put što vas noćas ubijam, Emanuilo!
SLUGA: Ništa ne mari, ako je to pomoglo gospodinu da nauči brojati do tri.
OBEŠENJAK: A zatim sledi četiri, pa pet … čini mi se?
SLUGA: Vi imate strelovit sistem asocijacija, kao telefonska centrala, gospodine.
OBEŠENJAK: Za dalje bi se, naravno, morali obratiti učenju. Učenje će nam sve objasniti. Emanuilo, pozovite mi Učitelja …
SLUGA: Ali, gospodine, taj izlapeli intelligent ništa ne zna o modernim bešenjima! Omču za čiji je izum dobio doktorat, ni deca za mačke ne koriste! Ali, ne želite vi da vam on nešto obajasni, nego da mu vi onako s’ visoka, odozgo s grede, objasnite kako je u proricanju vaše crne sudbine omanuo, želite da se na užetu pravite važni i da ga uspehom ponizite! … Zbogom gospodine!
OBEŠENJAK: Vi me napuštate, Emanuilo?
SLUGA: Pa, gospodin raspolaže Učiteljem! Neka ga on i obesi! … Ja sam izigran, odbačen, najuren! Nezahvalniče, ubili ste u meni čovekoljublje!
OBEŠENJAK: Nenamerno, uveravam vas sasvim nenamerno …
SLUGA: To i jeste ono najbestidnije. Ja nisam dostojan ni vaše zle namere. Sve zlo koje mi godinama nanosite je slučajno! Sve je bilo slučajno, provizorno, uzgred i usput … (Eho-raum.) Ali savladaj se slugo, doći će dan kada ćemo se i mi slobodno vešati, a gazde i gospoda moraće da nam pletu omče! (Normalno.) Neka vam bude … Pozvaću tu ništariju.
(Koraci se udaljuju, vrata se zatvaraju.) (III deo Ovde)
No comments:
Post a Comment