Izbor iz dnevnika C deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića C deo
(B deo Ovde)

Kompromis je osnovni modus postojanja, u kome su regulisani i svi ostali. Planetarna su kretanja kompromisi izmedju tudjih privlačnih sila i vlastite mase. Kao privremeno postojanje, život je kompromis izmedju nepostojanja i večnog postojanja.



Čovek je kompromis izmedju inteligencije i instikta. Ni ljudska zajednica ovom modudu ne izmiče. I ona je kompromis. Kompromis izmedju slobode i ropstva. Neupotrebljive slobode da zajednice nema i nekorisnog ropstva da osim nje nema ničeg drugog …
(DNEVNIK, 1962.)

On je klasičan primerak konvertita, jedinog čoveka koji je kadar da mi ogadi vlastite ideje …
(DNEVNIK, 1965.)

Na Badnjak, s petoga na šesti januar godine hiljadu devet stotina četrdeset prve, doputovaće iz Berlina u Turjakpri ljubljani privredna delegacija Upravnog odbora hemijskog koncerna IG Farbenindustrie

da s vlasnikom Jugoslovenske Udružbe Barv (J. U. B.) Stefanom Njegovanom – Turjaškom, seniorom, povede preliminarne pregovore oko fuzije, u jednom iskrenijem rečniku, medjutim, oko što neupadljivijeg i bezbolnijeg varenja naših fabrika od strane moćne germanske industrijske amebe …

S delegacijom će doputovati i dežmekasti gospodin, srednjih godina, žilava tela, radoznala duha i receptivnih čula, čija će funkcija sve do kraja razgovora ostati nerazjašnjena.

Tajanstveni pregovarač, koji tokom dugih, iscrpljujućih sednica, posvećenih zamršenim tehničkim detaljima buduće saradnje, neće progovoriti ni jednu jedinu reč, zvaće se – HEINRICH STEINBRECHER …
(DNEVNIK, 1974.)

Preda mnom je sedeo čudesan uzorak stvorenja koje je zapažalo isključivo po njega korisne stvari, poimalo jedino njemu prilagodljive ideje i vodilo računa o ljudima, čak i bliskim, samo dok su mu i koliko su mu trebali.

On to, očigledno, nije činio iz načela. Načela su mu bila besprekorna i ja nisam imao nikakvih razloga da sumnjam u njegovu ličnu privrženost i najstrožijem, najneudobnijem od njih. Uzrok je, u stvari, ležao u instinktu.

Inteligencija, ma kakva da je, ometa nagonsko koristoljublje prinudnim skrupulama i protivurečnim premisama, od kojih prirodna ljudska samoživost ne pati.

Zadivilo me je savršenstvo funkcionisanja sagovornikovog čula za profit toliko da sam u jednom ispadu njegove bezazlene bezobzirnosti poverovao kako to čulo zaista postoji.

I to ne više u stanju neodredjene, nelokalizovane sposobnosti prilagodjavanja sveta sebi i svojim interesima, već biološki organizovano u nekom još neotkrivenom tajnom organu.

Bio sam svojim otkrićem toliko zaprepašćen i razoružan, da sam na predloge našeg ugl;ednog umetnika i javnog radnika, smesta pristao (i naravno, ispao magarac), s uživanjem, pa i ponosom s kojim pronalazač umire od sopstvenog pronalaska …
(DNEVNIK, 1967.) (D deo Ovde)