Izbor iz dnevnika E deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića E deo
(D deo Ovde)

Ono što nepobitno legalizuje Beograd kao neotudjiv deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute koji ni u čemu nisu ustupali ni pariskim ni londonskim.

Kasnije smo, sticajem okolnosti, o čijoj se prirodi još nismo dogovorili, nešto malo zaostali.
(DNEVNIK, 1974.)



Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudara se. Mitološko vreme je jednovremeno kao pompejansko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan zvuk pokvarene gramofoske ploče. Sakralno ne teče.

Aristotelo je mislio da je “vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle”. Plotin ga objašnjava kao “život duše u kretanju, kojim prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo”. Bergson, Hajdeger, Kant, Sv. Avgustin imaju svoja tumačenja

Vremena koje misli vojni strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu nije isto.

Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje zemlje oko sunca ili vreme potrebno da se skuva pirinač.

Da li budućnost ne postoji samo na jeziku Bantu crnaca ili je zaista nema? …
(DNEVNIK, 1977.)

Od ovog meseca vlasnici njujorških pasa nosiće, pored džepne maramice, i naročite kese, u koje će deponovati ulični izmet svojih štićenika.
(DNEVNIK, 1978.)

Poznavaoci naših nacionalnih vrlina i mana tvrde da smo na strani snalažljiviji nego kod kuće. Znameniti neradnik s Čubure, kad su mu dosadila prebacivanja radnog naroda, otputovao je u Hanover, i sad živi tamo kao prosperitetni trgovac, mada se još uvek ne zna – od čega.

Zatvorski abonent u Šapcu, drži u Minhenu uglednu Agenciju za nekretnine, čiju prirodu nisam sasvim uspeo da shvatim. K. D. je u Beogradu stanovao preko puta mene, u jednom od svetlarnika s najekskluzivnijim pogledom na kante za djubre, u Londonu se kod njega penjete liftom, kojim upravlja jedan istočnoevropski admiral.

Najslabijeg djaka svog razreda – ako sebe izuzmem – sreo sam u avionu, kako puši “Havanu”, pije “Glenfiddich” (Pure Malt Whisky), i s jednim holandskim fabrikantom trikotaže, uz naglasak i manir člana konzervativnog “Monday Cluba”, a u svetlosti dolarskih kolebanja, raspravlja o svetskoj moneranoj reformi …

Da pribrojim ovim nacionalnim snalažljivostima i sebe. U Beogradu sam bio neko ko se, s vremena na vreme, na ovaj ili onaj način, primećuje. U Londonu me niko nikad ni na koji način ne primećuje. Zar i to nije izvestan uspeh? …
(DNEVNIK, 1976.) (F deo Ovde)