Izbor iz dnevnika F deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića F deo
(E deo Ovde)

Ponekad se ima utisak da je naša štampa, ako baš ne obaveštenija, ono spremnija da sa nama podeli svoja obaveštenja o onome što se dešava U Patagoniji nego o dogadjajima u sopstvenoj zemlji.

Jedan geografski prostor koji je vekovima inspirisao maštu stranaca i stupce njihovih listova – pa to i sad čini – kao da ne nadahnjuje u dovoljnoj meri domaće žurnaliste ...
(DNEVNIK, 1961.)



Pri svodjenju posledica turskom invazijom izazvanog raskida s grko-vizantijskim kulturnim i političkim područjem, čije je poslednje aktivne uticaje iscrpao naš ambiciozni srednji vek, ne sme se zanemariti znatan gubitak smisla za diplomatičnost, orijentalnu sposobnost iznalaženja i korišćenja zaobilaznih, stranputnih, podzemnih, tajnih maršruta do nekog cilja …
(DNEVNIK, 1974.)

Ako čovek privremeno, za ovaj trenutak i ovu temu, zanemari osnovni zadatak koji ima u Beogradu, a to je sačuvati goli život na pešačkim prelazima i trotoarima, preostaje mu onaj teži: da se sačuva od ispovesti poznatih i nepoznatih ljudi …
(DNEVNIK, 1979.)

Proveo sam jedno sunčano martovsko poslepodne na Kelemegdanu. Bilo je sveta, ali, srećom, nikog da mi dan pokvari svojim nevoljama.

Istorija, sahranjena pod zelenim travnjacima, kao pod oborenim stegovima Osmanovića, nije mi dopuštala da popustim svojim, i tako su uspomene, vijane još od dolaska u Beograd, dobile najzad svoju “slobodnu teritoriju”, onu iz koje su, na Čuburi i Neimaru, prognate sumanutom trkom novih kuća, novih automobila i novih ljudi …

Ništa se nije dogodilo. Nijedna klupa, ma koliko stara, nije me na mladost, moju prošlost podsetila; prošlost koje sam se sećao bila je tudja. Nijedan vidik, ma koliko poznat, nije mi govorio: bio si već jednom ovde; govoreno mi je da su ovde bili drugi ljudi, u drugom dobu, drugom ruhu i s drugim ciljem …

Pitao sam se, ako tu više ništa nije moje, ako ovde žive samo mrtvi ljudi i ako se ovde još uvek sanjaju samo odsnevani snovi – jesam li to zaista ja?

Ko je taj što prazna srca i glave ispunjene tudjim životima, s kalemegdanskih grudobrana posmatra Severozapad i Evropu? I kakav je to Severozapad? Koja Evropa? …
(DNEVNIK, 1979.)

Bilo je lepih dana u mom životu, dana nad kojim su plakale loze.

Ja ih se ne sećam. Sećam se samo NASLOVA.
(DNEVNIK, 1979.) (G deo Ovde)