Izbor iz dnevnika R deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića R deo
(Q deo Ovde)

“SAVREMENA ISTORIJA”

“Narod je omlitaveo. Mi republikanci, mi slobodari i socijalisti, mi od toga patimo danas, a vi, gospodo monarhisti i cezarovci, vi ćete od toga patiti sutra. I sami ćete iskusiti kako je teško napojiti magarca kad nije žedan …

Zatvaraju republikance, a niko da se makne. Kad dodje red da hapse rojaliste, ni tada se niko neće maknuti …Konj je tu, imate samo da ga uzjašete. Ali kad budete na njemu, on će mirno leći pored puta i vi ćete ljosnuti. Gore kljusine od njega nema. Kome od njegovih jahača nije polomila rebra? …”

To veli gospodine Beržere u Fransovoj “Savremenoj Istoriji”. Mislim da …
(DNEVNIK, januar 1955.)



29. JANUAR 1955.

Juče sam se zarekao ustati u 7. Ustao u 11. To me podseća na Židove “Močvare”. Treba se učauriti u metodičnost. Ali metodičnost je takodje zatvor. Jedan od najgorih. Pisao Komentare za NjegovanTurjaške.

Komentari na nenapisan roman uvek su uspešniji od romana, jer barataju pretpostavkama koje u romanu valja tek dokazati. Komentari dopuštaju varijante koje roman isključuje, osim ako se ista stvar, ne posmatra iz različitih pripovedačkih uglova.

Ali onda to nisu moje varijante. Imam nekih poteškoća sa kontrapunktalnom tehnikom. Spojevi propuštaju. Haksli i Dos Pasos. Čitao Maratove govore.

“Otkriven plan da se uspava narod i spreči donošenje ustava!” Dobro zdravlje Miraboa prava je javna nevolja!

Za osam dana polažem Opštu Psihologiju kod B. B.-a. Posle ću se moći baviti drugim stvarima nego Torndajkovim mačkama i Kelerovim šimpanzima. Eksperimenti su bar u nečemu definitivno poučni – ne treba biti niži oblik života. U svakom slučaju, ne u društvu – višeg.

S uvodjenjem sveske za “Marginalije” konačno postigao izvesnu preglednost papira. Napolju je – napolje. Hladno i krcato neudobnostima. Ne izlazim već četiri dana. “Tebe nisu ni trebali puštati.” Kaže mi D. Z. “I nisu.” Kažem.

Telefonirao L. J. Kod njega će se igrati poker, ali nedostaju partneri. Koliko ih trebaš, pitam. Bar jednog, kaže, sam sam. Odlazim žurno. L. J. je Crnogorac, sin bivšeg oficira. Dobro igra.

C., medjutim, kaže da, iako ga dobro igraju, Crnogorci nisu izmislili poker. Tu ipak treba nešto raditi, deliti karte, uplaćivati žetone. Igramo dvanajest sati neprekidno. Dobijam.

Zatim “Trandafilović”. Sto je prepun Titita. Nema nijednog Triblionca. Plaćam. Na kraju sam na gubitku.

U tri posle ponoći opet sam u sobi s mačkama i šimpanzima. Na radiju nalazim nekog krčećeg Bruknera. Glen Miler je čist. Ostavljam njega. Pišem ove redove.
(DNEVNIK, 29. januar 1955.) (S deo Ovde)