(T deo Ovde)
DRŽANJE U ŠKRIPCU POMOĆU NAKLONOSTI
Prijateljstvo ima dvostruki radijus. Prvi je odredjen našim davanjem, drugi primanjem. Prvi odmerava naš altruizam, drugi – egoizam. Nijedno ne može živeti samo od “ulaza” ili “izlaza” … Smisao svakog prijateljstva neprestano se menja, ali, najčešće, ono ne traje samo dok ga ima.
Prekida se čak kad smisla još ima; nastavlja se kad ga već odavno nema … Priroda prijateljstva odredjena je pre njegovim poreklom, nego njegovim tokom. Znam za neka – ukljućujući i moja – koja su ekskluzivno poreklom i održavana …
Prijateljstva ne žive od razumevanja nego od tolerancije. Ona, koja se na razumevanje oslanjaju, nisu naročito trajna. Niko se ne može razumeti sasvim sve vreme; češće, druge shvatamo delimično i retko; najčešće ljude uopšte ne shvatamo.
Moramo se, dakle, navici, da ih tolerišemo i kad ih ne razumemo. Tolerancija nije u odobravanju onoga što razumemo, ili u razumevanju onoga što odobravamo.Ona je u toleranciji onoga što niti razumemo niti odobravamo …
Prijateljstvo je ponekad, držanje u škripcu pomocu naklonosti. Ja i ( ), na primer, držimo jedan drugog u škripcu na taj način što se uzajamno ophodimo kao dobri prijatelji. Naše je prijateljstvo tek rafinirani oblik uzajamne antipatije. A ova, verovatno, aktivan nivo pasivnog straha što ga jedan od drugog osećamo …
(DNEVNIK, 1955.)
MASKE NAŠE NASUŠNE
Obrazina kojom se krije lice i maska koja ga preobražava; obrazine nečasnih drumskih razbojnika i maske časnih gradjana; posmrtne maske i maske od kojih se živi …
Mikenske maske od zlatnog lima (s onom za koju je Šliman 1876. držao da je lik razoritelja Troje Agamemnona). Maske indijanskih vračeva sa očnjacima Grizlija. Demonske perjane maske Inka.
Maske sa otoka Jave od drveta. Krznene maske Eskima. Japanske pozorišne maske. Dodolske maske Istočne Srbije za prizivanje kiše. Maskenbalske maske. I najzad maske od ljudske kože kojima se služimo svakodnevno …
Isprekidan ali vidljiv evolutivan put vodi od erotične pantomime tetreba do derviškog transa ili budističkog Gi-Ga-Kua, od razuzdanog plesa delfina do rituala maskiranih pratilaca boga Ko-Va-Vea iz plemena Elema (Nova Gvineja),
ali i od smrtonosnih parenja Bogomoljki do sadomazohističkih orgija pod obrazinama ljudi kojima je monotonija polnog akta postala nepodnošljiva …
Maska, igra i borba za opstanak oduvek su išli ruku pod ruku. Ljudi su se najpre maskirali za bogove, zatim za ljude, ali je opstanak, preživljavanje uvek bio preliminarni cilj. Isti kod zoološke i gradjanske mimikrije.
Razlozi koji, kroz generacije, dovode guštera Kameleonado sposobnosti da promenom boje uzme lik okoline, usavršivši i napad i odbranu, upravljaju i našim prilagodjavanjima, našim maskiranjima. (Jer, najčešće, prilagodjavanje čoveka je njegovo maskiranje – u nešto drugo.) …
Noga primata majmuna eonima se pretvarala u Engelsovu “oslobodjenu ruku”, ali nas to uprkos Engelsu, ne čini ljudima. Ne čini rad majmuna čovekom. Čak ni ako je inteligentan, kao što je naš – ponekad.
Inteligencija instinkta, bar u zoni opstanka vrste, nadmaša inteligenciju svesti. Mravi su izrazito kolektivističko društvo, u kome je život svake jedinke tek funkcija potreba cele mravlje kolonije. Gde je suverenost zajednice tako harmonično i efikasno sprovedena kao u košnicama pčela? …
Maska je ono što od nas čini ljude. Kakve, to je sasvim drugo pitanje …
(DNEVNIK, 1955.) (V deo Ovde)
No comments:
Post a Comment