Izbor iz dnevnika Y deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića Y deo
(Xb deo Ovde)

INHALACIJE

Banja. Kraj inhalacionog otvora, nad kojim je svoje leto provodio jedan komediograf. Gospodin Kasacioni sudija, koji sve zna, upravo redja razloge zbog kojih grom ne udara u vozove. Otac profesora Logike, koji zna i ono malo što je sudiji izmaklo, čeka svoj red.

Bivši Ban i bivši general. B. S., šef moje katedre. Jedini izgleda stvarno živ, premda se i on kreće jezivom sporošću. Desetak nerotkinja, za koje znam bolji lek od banje. Nekoliko potištenih boraca iz 1948. I deca, deca neke druge 1948. (1958, 1968, 1978?) …
(DNEVNIK, 1955.)



UCENA KAO STRATEGIJA

“… Samo u toku prošle godine Zapadna Nemačka izvezla je za 2 milijarde i 800 miliona maraka više robe nego što je uvezla. Na taj način ona je povećala svoj rezervni fond na 11 milijardi maraka …” (L. D. “Politika 15. avgust 1955.)

Osnovna koncepcija nemačke politike posle svakog izgubljenog rata je, izgleda, ucena. Ovo je već drugi put u ovom veku da opasnost od komunizma postane povod za prosperitet. Vajmarska Nemačka ucenjivala je Antantu boljševizmom. Potsdamska Nemačka Saveznike – Sovjetskom unijom.

(Te dve pretnje ne treba brkati, nemaju ničeg zajedničkog.) … Sada Adenauer listi opasnosti dodaje još jednu, koja Vajmar, nažalost nije koristio – on preti vaskrsom Nacionalsocijalizma. Ominozno podseća na krizu džepova koja je Republiku izručila Adolfu Hitleru.

(Pruska je, u medjuvremenu, nacizmu izručila politika Kominterne.) … S nemačkim nacionalnim dohotkom od 151 milijardu maraka, Englezi i Francuzi bi se zaista morali zapitati ko je stvarno dobio Drugi svetski rat? …
(DNEVNIK, 1955)

BEZ OBZIRA NA MESTO, VREME, KAO SVUDA U SVETU

“Svako kritičko posmatranje koje se neposredno ne bavi lepim, već onim što se na njega odnosi (Podvukao B. P.), nije kritika nego polemika … Pod rečju “polemika” ne podrazumevam prepirku, već sve što se naziva recenzijom i prostim izlaganjem mišljenja o nekom književnom predmetu.

Cilj kritike je visoko proveravanje činjenica mišljenjem. (Podvukao B. P.) Cilj je odbrana zdravog razuma …” (Bjelinski, “O kritici i književnim mišljenjima”, Moskovski posmatrač, 1836.)

Koliko vidim, bar za sada, mi imamo jednog kritičara, i mnogo polemičara. Kritičar je Borislav Mihajlović. Ostali me se ne tiču …

Tražeći neki izgubljeni podatak u starom NIN-u (Januar, 1955.) nailazim na njegov ogled o Andrićevoj “Prokletoj avliji”. I odmah u vrhu, proverava se jedna činjenica mišljenjem, i nalazi dovoljno tačnom da se pod njenim auspicijama piše ceo članak.

“Bez obzira na mesto, vreme, kao svuda u svetu.” Zatim: “Jedan gotovo neshvatljiv amalgam konkretnog, skoro istoričnog i zajedničkog sadržatelja svih epoha i svih ljudskih sredina.” A onda:

“I kada ovde u tamnici, gde ga je dovela glupost skučenih policijskih činovnika, na njihova revnosna i besmislena ispitivanja zašto i za čiji račun on to proučava tog starog bundžiju (Sultana Džema, primedba B. P.),

i kada odgovori svoje ludo, stravično i divno JA SAM TO – toga trenutka je u našoj literature napisana najdublja stranica o tome kako su bliske, identične sudbine ljudi bez obzira na vekove …”

B. M. je jedini čovek kome bih pokazao ono što radim …
(DNEVNIK, 1955.)

PLUSKVAMPERFEKTI IZ ZATURENOG ALBUMA

Jutros sam na Fakultetu sreo V. P. Odvela me je u “Central”. Bio sam smrtno preplašen, ali nisam imao novaca za piće, morao sam rizikovati silazak u grob. Mileiu je bio psihoanalitičan. Oslobodjenje duše katarzom dr Brojera. Polutmina manastirske ćelije.

Varnice svetlosti kao u feničanskom svetilištu Baalu. U daljini zamor mase: Njegovo veličanstvo Pavle I i Frederika od Grčke prolaze Studentskim trgom u poseti Gradskom narodnom odboru. Osećam se nekrofilno kao Antoni Bevis koji u zaboravljenom albumu otkriva Meri Emberli. Strašno …

Kasnije. Gospodja ( ), i gospodja ( ) sa ćerkama. Gospodin ( ) prati dame pod slamnatim šeširićima, u koje su zadenuti drsko beli visuljci. Ezopovske kokarde. S prituljenim osmehom prolazi kolona Pluskvamperfekta da pozdravi jednu uspomenu.

U Pavlu I načelo monarhije. “Živeo kralj!” vikaće se pred nosem republikanske milicije u belim rukavicama … O obavezama iz Balkanskog saveza neće se govoriti. Njegovo grčko veličanstvo pokazaće se učtivijim od histeričnog Menderesa, s kojim je izmena zdravica ličila na priču o “striženom i košenom”.

Za banketskim stolom će g. ambasador Republike Turske, Sadik Kavur, zajedno s predjelom, uz osmeh, gutati paklenu mašinu solunske produkcije, a njegov grčki kolega srču izloga grčkih radnji po Smirni i Istanbulu.

Njegovo će veličanstvo u srpskoj kuhinji osetiti možda nešto od dima sa Gramosa. Možda kažem, jer suvereni suvereno zaboravljaju … Gradski narodni odbor predao je Kralju poklone. Medju njima, nadam se, nije bio komplet “Ježa” od 1945. do 1948 …
(DNEVNIK, 1955.) (Z deo Ovde)