Izbor iz dnevnika Z deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića Z deo
(Y deo Ovde)

OČAJANJE KAO VEŠTINA

Očajanje je kao pantljičara, beskrajno i rastegljivo. Ako mu ne izadje glava, ostaje. Ono nije gubljenje smisla, već sticanje.

Kada smo srećni, stvari nemaju smisla. O smislu govore samo nesrećnici. Potrebne su srčanost i veština. Prva da se spozna, druga da se od toga napravi – knjiga. Ta knjiga će možda biti izlazak glave …
(DNEVNIK, 1955)



SAMOUBISTVO (ODLAZAK) POSLEDNJEG NJEGOVANA

“Politika” od 22. Okt. 1955. donosi belešku o samoubistvu na Savskom mostu. Kasno popodne. Milicioner na liniji primećuje mladića koji se šeta mostom i čije je držanje sumnjivo. (Da li je milicioner mislio da će se mladić ubiti ili – baciti most u vazduh?)

Poziva ga da ode. Mladić se penje na traverze i svlači go. Odelo baca u vodu. Alarmirani vatrogasci postavljaju lestvice. Patrolni čamac rečne milicije zaustavlja se ispod stubova. Posle dva sata uzaludnog nagovaranja, vatrogasci se penju na traverze i približuju mladiću.

Ovaj mirno sedi na vrhu gvozdene konstrukcije, ali kad su mu na metar razdaljine, skače. Pada pored patrolnog čamca i više se ne pojavljuje. U njegovom odelu nijenadjeno ništa što bi ga identifikovalo.

Ovako bi trebalo da ode poslednji Njegovan. U redu, možda ne baš ovako teatralno – to ne može biti u njegovoj prirodi – ali svakako neidentifikovan. I ne 22. Oktobra. 20. Oktobra.
(DNEVNIK, 1955)

ZDRAVA BOLEST

Odakle si došao? – Niodkud. Ja sam ovde. – Kako to da te nikad nisam sreo? – Nisam izlazio. – Bio si bolestan? – Ne, bio sam zdrav. – Pa zašto nisi izlazio? – Pa zato. Zato što sam bio zdrav. – A sada, zašto si sada izašao? – Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti. -

Šta bi se desilo da te primete? – Proglasili bi me za zdravog. – Je li to rdjavo? – Kako gde. U bolesnom svetu, svakako. – I šta bi sa tobom radili? – Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo. – Ali, ti si već bolestan, zar nisi? – Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove … (Klinički razgovori.)
(DNEVNIK, 1955)

DNEVNIK O NJEGOVANIMA

Nastavljam “Zatvorski dnevnik o Njegovanima”. Nešto poput “Dnevnika o Kovačima lažnog novca” A. Žida. To je neka vrsta ogledne laboratorije alhemičarskog tipa. Ovde se ne barata sa poznatim elementima da bi se dobila legura, nego sasvim nova tvar. Po mogućnosti još živa. Paracelzijusov umetnički Homunculus.

Za sada bez rezultata. Dobijam sve same legure, od kojih je već toliko knjiga napravljeno. Tu i tamo, ispod osobina, poznatih i klasifikovanih, dobijam trunčicu nove rude.

To još ništa ne znači. Možda je i ona već negde iskorišćena. Ovde sredjujem dokumenta o Jadransko-podunavskoj banci i Jugoslovenskom udruženju boja, (J. U. B.). Takodje i Dosije Okružnog suda 527-49 …
(DNEVNIK, 1955)

O IZGUBLJENOSTI

Izgubljen je samo onaj ko je izgubio sebe. Sve ostalo može biti povraćeno ili zamenjeno. Jedino u sebi zaustavljen, ja sam nestao. Zaustavljen u nečemu što je izvan mene, ma koliko me se ticalo, ma kako se sa tim identifikovao, odvijam se i dalje …

(DNEVNIK, 1955) (Z1 deo Ovde)