(Z5 deo Ovde)
NA NEUROKLINICI NAZIREM BUDUĆNOST
Praktične vežbe iz neuropsihijatrije. Na podijumu amfiteatra defiluju neuroze, psihoze, manije, paranoje, bizarna ponašanja (pipak naše svesti koji je prodro s one strane privida?). Čitaju se anamneze …
Jedna lepa devojka priča o “okrutnim neprijateljima koji su joj prerezali glasne žice”.
(To što govori njenu optužbu ne dovodi u sumnju. Njene glasne žice, naime, nisu bile tamo gde ih je zlotvor tražio. To su bile lažne žice podmetnute da se on zavara.)
Zatim o svojoj sposobnosti da filmuje slušne utiske. Sve što čuje, odmah i vidi, i to u boji. Da nema i maniju gonjenja, njena sinestezija ne bi bila bolest.
Bila bi sposobnost, vrlina, moć … Uostalom, možda se filogenetski naša čula i kreću prema sintezičnim formama recepcije?
Možda ćemo jednom očima mirisati, uhom pipati, mirisom gledati? I da će se stroga diferenciranost funkcije receptivnog aparata smatrati atavizmom, nekim zakržljalim repom? …
(DNEVNIK, godine ?)
MARGINALIJE I MORALIJE
Dobar gradjanin je onaj koji misli na hleb i kad je sit: rdjav onaj koji misli na ideale kad hleba nema, a na hleb tek kad ga ideali ostave gladnog …
Ropstvo je prirodan oblik javne slobode.
Teško narodu o kome se vlada preterano brine.
Dužnost je najviše pravo mudrih.
Sloboda je kao tkanina; što se više rasteže, sve je tanja. Sloboda je kao vazduh koji se ne oseća kad ga ima; samo ona sloboda je prava koja se ne oseća.
Sloboda je kao plod; zreo pada sam, nezreo se trese i pritom gnječi. Sloboda je kao nova cipela; mora se nositi da bi se zaboravila …
(DNEVNIK, godina ?)
KNJIŽEVNOST I RAZBIJANJE JAJETA
Nekada je junak evroameričke književne imaginacije stajao izvan sveta-jajeta i sva se priča sastojala u tome da se u njega uspešno ili bezuspešno prodre.
Rastinjaka je stvorilo gradjanstvo da bi s njim ušlo u jaje, koje je još uvek pripadalo aristokratiji krvi.
Posle Marne, Kaporeta, Tanenberga, književni junak je i dalje dreždao tamo gde ga je ostavio XIX vek, ali je njegova žudnja za integrisanjem bila u očevidnom opadanju.
Svestan svoje, često dobrovoljne, demonstrativne, buntovničke izopačenosti, on je ovu prigrlio s mešavinom ogorčenja i ponosa, osećanjem dovoljnim dag a održava izvan jajeta, ali sasvim nedovoljnim za stvaranje nekog novog – jednog antijajeta.
Posle El Alamejna, Normandije, Hirošime, posle spektakularnog sloma poverenja u sve i svašta, junak evroameričke književne imaginacije ponovo žudi da razbije ljusku sveta-jajeta, ali ovog puta ne da se u njemu nastani, već da razbije samo jaje …
(DNEVNIK, godine ?) (Z7 deo Ovde)
No comments:
Post a Comment