(V deo Ovde)
Umetnost i stvarnost VI deo (nastavak)
Jedna beleška za nameravani esej “Umetnost i stvarnost.”
Bez obzira na to šta bi čovek načelno mogao kazati na ovu temu, anketom postavljenu, neodoljivo mi se nameće i jedno drugo pitanje koje je prilično praktičnog motiva.
Naime čovek bi mogao kazati da je čitava ova kampanja, čitav ovaj problem ovako postavljen nastao usled tradicionalnog nepoverenja partije prema umetnosti, jedne doktrine prema umetnosti,
i da je to samo ponavljanje jednog arhetipskog ponašanja partije u odnosu na umetnost kad god ona nije zadovoljila izrečene ili neizrečene partijske zahteve.
Ali u ovom specifičnom slučaju kad se ajugoslavija nalazi u ovakvoj ekonomskoj, sociološkoj, ideološkoj, psihološkoj krizi, lako je moguće da svesno ili nesvesno partija upotrebljava ovu temu, i dramu navodnu oko ove teme,
da na neki način otkloni pažnju publike od mnogo bitnijih problema vlastite krize, nego što je pitanje nekoliko knjiga što obnavljaju, ili na nov način nedopušten partijski način, neke teme ili zadiru u neke nove do sada tabuisane teme.
Naime čitav se povod meni ne čini dovoljno ozbiljnim da bi partija u toj meri morala da reaguje.
Da dodam još jednu primedbu koje bi mogla ovome da se suprostavi.
Sa partijskog stanovišta, dakle sa režimskog stanovišta, jasno je da je problem nacionalnih odnosa jedan od bitnih problema i da se na njemu bazira u stvari opstanak Jugoslavije, pa bi onda čovek mogao kazati da je to osnovni motiv i da Golubnjača predstavlja veći problem u ovom trenutku,
iskreno veći problem u ovom trenutku, nego što ga predstavlja recimo mišljenje N. Miloševića o nekoj Lenjinovoj ulozi u pretvaranju revolucionarne partije u partiju terora i pritiska.
Dakle da su u pitanju stvarna praktična politička pitanja, a ne neka doktrinarna, ideološka, pa čak i moralna. (VII deo Ovde)
4 comments:
Postovana Ljiljana,
Evo blizi se dvanaest uvece i poslije pregledanja poste sjetim se da nisam stigla da bacim pogled na blog. Nisam mogla da vjerujem s kojom jasnoćom je Pekić vidio stanje deceniju prije rata, pa sam cak vracala na pocetak da provjerim godinu. 1983!Ja nisam mogla vjerovati ni da je u Sarajevu stvarno poceo rat, a kamoli godinu pred Olimpijadu - ali za proziranje sistema, treba prvo otpatiti od sistema...
Žao mi je što Pekić više nije među nama, da nam ispravno procita stvarnost.
Srdacan pozdrav,
Vesna Keselj
Draga Vesna,
Video je Pekic mnogo vise i bolje od svih. Ali on je bio specijalna osoba i takvih je uvek bilo malo svuda i u svetu pa i kod nas. A i dok je bio medju nama malo ih je bilo koji su ga slusali ili mu poklanjali duznu paznju. Kod nas svi sve znaju, niko nikoga ne slusa i svako vodi svoju pricu, uglavnom monologe.
Srdacno Vas pozdravljam.
Poštovana gospođo Pekić,
kao skroman prilog vašim konstatacijama o "našim" ljudima koji sve znaju, a naročito da ne slušaju one koji uistinu umeju da misle, u nedostatku retorske invencije pružam jednu Pekićevu rečenicu: "Za uspeh u životu potrebne su samo dve stvari: neznanje i samopuzdanje".
A što se tiče stvarnosti, kako se sve češće uveravam da je sve isto što se više menja, od nje nastojim da se lečim između ostalog i onom zavetnom rečenicom Borislava Pekića: "Poštujte fantaziju. Ona je najveći izraz kritike jedne stvarnosti za koju je um sposoban." To pogotovu važi za pisce.
Srdačan pozdrav!
Petar N.
Dragi Petre,
Hvala Vam na divnim citatima Pekicevim. Oni u kratkim crtama daju srz problema. Ima ih jos tusta i tma u novoj knjizi "Marginalije i moralije". Prava poslastica.
Srdacno Vas pozdravljam.
Post a Comment