(VI deo Ovde)
Umetnost i stvarnost VII deo (Nastavak beležaka za esej)
One stogo uzevši ne ulaze u esej, ali se pitam ne bi li ipak mogle da budu u njega uključene u jednom paragrafu koji bi nakon teoretisanja pokušao da izvede i neke praktične zaključke na temelju situacije danas u literaturi.
Imam utisak da je literatura danas u jednoj vrlo opasnoj krizi.
Savremena tema, naročito ona koju politika smatra do izvesne mere ili potpuno tabuisanom, bar u onom obliku u kome se ona javila, na jedan je nepriordan način ušla u život potpomognuta jednim nezdravim interesovanjem publike za senzacije, a ne za istine.
Pojavili su se krajnje nesvareni sadržaji u krajnje neizrađenoj formi. Primer Draškovićevog Noža je možda suviše radikalan, ali ni neke druge knjige ove vrste ne dostižu onaj nivo forme koji je nužan da bi se čak i nepoželjna istina morala, nužno morala, od društva prihvatiti, bez obzira šta ono ili politika koja ga predstavlja o njemu mislila.
Pitam se gde su se izgubili stari napori prema sintezi, šta je bilo sa takozvanim vremenom romana, onako kako ga ja shvatam, kao slike jednog doba, jednog duha, kao nečeg što obuhvata sve elemente jedne stvarnosti, a ne samo naročito izabrane, i nereprezentativne često puta.
Šta je uopšte bilo sa literaturnom formom, onako kako? onim suštinskim pitanjem literature. Gde se nastavljaju izvesne moćne linije zatešene i nasleđene od Andrića, Crnjanskog, Krleže, zatim produžene od ljudi kao što su Konstantinović, Kiš, Kovač, Stevanović, Mihajlović?
Sada se vidi tek koliko je bio rđav uticaj tzv. teorije o stvarnosnoj literaturi, bez obzira što su najbolja dela stvarnosne literature bila dal4eko od tih teorija, i daleko od te teorije same ih prevazilazile.
Dolazimo ponovo do renesanse jedne seljačke literature i seljačkog duha. Urbani duh se povlači u verizam i nastaje dekorativna urbana literatura, umesto prave urbane literature.
Nastaje na primer jedan ( ). Našim piscima nedostaje vizija, imaginacija, snaga da se maše dubljih i većih tema, da se bave uzlocima, a ne pojavama, a iznad svega nedostaje im misaonost, obrazivanje, i hrabrost.
Ako literatura ne sme da služi jednoj politici, onda ona ne sme da služi ni ma kojoj drugoj.
(VIII deo Ovde)
6 comments:
Možda baš u ovim "konkursnim" danima (mislim na stipendiju Fonda "Borislav Pekić") ne bi bilo na odmet negde zapisati: Bilo bi vrlo uputno da svaki današnji pisac (ili onaj koji se tako predstavlja) čitav VII deo "Umetnosti i stvarnosti" sa bloga Borislava Pekića uzme za prolog ili predgovor svome tek nastajućem delu, te da mu se, posle svake nove napisane stranice, s pažnjom vraća i da ga iščitava sve dok ne napiše nešto iole smisleno ili dok ne shvati da se bavi pisanjem koje nema veze sa književnošću.
U tom slučaju imali bismo u isto vreme mnogo manje knjiga domaćih "pisaca", a mnogo više dobre literature.
Poštovana (i neumorna) gospođo Pekić, srdačno Vas pozdravlja stari posetilac ovog bloga
Petar N.
Dragi Petre,
pretpostavila sam da ste Vi onaj neumorni posetilac bloga koji se ranije cesto javljao a sada opet sa Vasim lucidnim i primerenim komentarom. Tako se radujem da Vas opet "vidim" i da opet ulepsavate blog Vasim prilozima.
Najprijateljskiji pozdrav.
Poštovana gospođo Pekić,
veoma se radujem što me u međuvremenu, koje se proteglo na više od godinu, niste zaboravili. Nadam se da ćemo se ubuduće češće "viđati". Razlozi za moju posetilačku apstinenciju suviše su zdravstveno tragični da bih i Vas i čitaoce bloga njima zamarao; radije sam sklon da se, kao i ranije, upuštajući se u Pekićeve literarne svetove, "sporimo" i "slažemo" sa velikim piscem, prizivajući nove čitaoce.
Večeras imam zadovoljstvo da Vam saopštim nešto što sigurno ne znate. Vaš suprug, pisac Borislav Pekić, postao je jedan od glavnih likova romana veoma poznatog srpskog pisca srednje generacije; (neko će reći mlađe, s obzirom da se kod nas, kao što Vam je poznato, pisci ispod pedeset godina smatraju mladim.) Roman će uskoro biti objavljen, a ja sam imao to zadovoljstvo da ga pročitam u rukopisu i učinio mi se veoma zanimljivim. Pekić u njemu ne govori o sebi, već o drugima, kroz mnoge od likova iz svojih dela, kao i još nekolicina najznačajnijih srpskih pisaca iz različitih epoha. Kompozicija dela je veoma uspela, a sam sadržaj je, meni barem, izuzetno inspirativan.
Na žalost, nemam dozvolu autora da, barem u najkraćim crtama, ispričam priču.
U svakom slučaju, čini mi se da je baš lepo (tražim neki primereniji izraz, ali ga ne nalazim) da onaj koji je stvorio najveći broj likova u srpskoj književnosti, koji je, zapravo, simbol predanosti literaturi, pred osamdestogodišnjicu rođenja, i sam postane lik jedne dobro napisane i interesantne knjige.
Srdačno i prijateljski,
Petar N.
Dragi Petre,
Veliko Vam hvala na obavest4enju, ali sada sam naravno jako radoznala koji je pisac u pitanju. Ako to ne mozete da mi saopstite, onda bih Vas molila da me obavestite kada knjiga bude izasla i kod kod izdavaca. Neobicno se radujem ovoj vesti a kada Vi kazete da je roman uspeo onda sam sigurna da je to tacno. Imam apsolutno poverenje u Vas sud.
Srdacno Vas pozdravljam.
Draga gospođo Ljiljana,
pre nego što bilo šta kažem, moram da uzviknem jedno veliko: Jao!
Već mi je od strane autora pomenutog romana zamereno, s jedne strane što sam ga preduhitrio, a s druge što još uvek knjiga nije za štampu - piscu treba još nekoliko nedelja za one poslednje, filigranske korekcije.
Ali ja sam, jednostavno, to morao da Vam saopštim, tim pre što je knjiga em dobra, em završena. I sad mi je, verujte, više krivo što ne mogu do kraja da izađem u susret Vašem interesovanju, nego što sam "povredio" jednog divnog, sramežljivog, egocentričnog skeptika i prijatelja.
(Znate, naposletku, i sami kakvi su pisci kad im se dira u literarnu intimu pre nego što se odluče da je iznesu na videlo.)
No, šta je tu je. Preostaje mi samo da ispravim "grešku". To ću učiniti tako što ću se, takoreći javno, na nešto obavezati. Obavezujem se, zapravo, obećavam Vam, a za tako nešto imam imprimatur i samog autora romana, da ćete Vi svakako među prvima biti obavešteni o izlasku knjige iz štampe i, u isto vreme, na poklon dobiti jedan od prvih primeraka.
Srdačno Vas pozdravljam, želim Vam svako dobro i zahvaljujem na poverenju koje imate prema nekim mojim sudovima, što uistinu doživljavam kao veliki kompliment.
Petar N.
Dragi Petre,
nemojte uopste vise o tome da mislite. Ja znam kakvi su autori kada je u pitanju delo koje jos nije potpuno i definitivno zavrseno. Moj muz koji mi je cesto davao rukopis na citanje, ali uvek sa napomenom da 'to jos ima da se doradi'.
Srdacno Vas i Vaseg prijatelja pozdravljam, i unapred hvala.
Post a Comment