A. Kestler komentar XII deo

A. Kestler komentar XII deo
(XI deo Ovde)

Dnevnik, četvrtak, 3. mart 1983. godine - nastavak.

Samoubistvo Artura Kestlera i jedna čudna podudarnost.

Upravo sam čuo na radiu, da je Artur Kestler izvešio samoubistvo u svojoj kući na Montpelje Skveru broj 8.

Policija je pronašla bračni par Kestler u njihovoj dnevnoj sobi, u foteljama sa dve prazne čaše ispred sebe.



Kako je to čudno, poslednjih nekoliko dana toliko sam na njega mislio.

Gotovo mi se čini, da sam bio sa njim dok se ubijao, a možda i jesam.

Vest sam čuo dok sam čitao uvodni deo četvrte knjige Zlatnog runa i citate Platonovog Fedona koje u razgovoru sa Tomanijom koristi Simeon Nenjovan.

Pa neka ti citati budu, kada su se već tu našli i moj epitaf Arturu Kestleru.

„(...) Dok nam telo povezano s umom, dok je duša povezana s takvom nevoljom, mi nikad u punoj meri nećemo steći ono za čime žudimo.

A to je stina.

Ako ikada hoćemo da saznamo istinu, moramo se izbaviti tela i samom dušom gledati stvari po sebi ...

Jer, ako se u zajednici s telom ne može ništa potpuno saznati, onda je moguće samo jedno od dvoga: ili se saznanje nigde ne može steći ili se može steći tek posle smrti ... (...)“

Petak, 4. mart 1983. godine
Kestlerova bibliografija

Posle Bricks to Babel sa izvodima iz njegovih dela uzeću izvestan broj Kestlerovih knjiga prvi put a neke obnoviti.Između svih izabrao sam Arrow in the Blue, The Invisible Writing, The God that Failed, The Yogi and the Commissar, The Lotus and the Robot, Drinkers of Infinity, Life After Death, The Sleepwalkers, The Heel of Achilles.

Ponedeljak, 7. mart 1983. godine
A. Kestkler: Bricks to Babel. (Citati i komentari – nastavak)

Nastavak čitanja knjiga Artura Kestlera Bricks to Babel. Komentari, citati, ideje, itd. U svom eseju „The Yogi and the Commissar“, ovde na strani 229. daje Kestler jednu vrlo slikovitu predstavu o dva svetska duha.

Dva osnovna tipa ljudi u jednoj političkoj borbi, koja se nalazi na različitim krajnje udaljenim tačkama jednog zamišljenog političkog svetlosnog spektra.

„(...) Na infracrvenoj strani se nalazi Komesar, sa kojim ne možete,“ kaže Kestler, „razgovarati, jer će tog momenta početi, ako mu protivrečite, da se busa u grudi i iduća stvar koju ćete doživeti jeste da vas zadavi.

Ali vi isto tako ne možete,“ kaže, „ni razgovarati normalno ni sa ultraviolentnim skeletom na suprotnoj strani spektra, koji predstavlja jednog Jogina, jednu krajnje duhovnu, za razliku od Komesara koji predstavlja krajnje materijalnu krajnost, naših političkih, naših idejnih i duhovnih ubeđivanja, prosto zato što on jednostavno vas neće razumeti, odnosno i ako vas razume, vaše reči za njega ništa neće značiti.

Vi zapravo možete da razgovarate sa fabijancima, kvekerima, liberalima, filantropima, sasvim normalno, a ne sa komesarima i sa čovekom jogi duhovnih predstava.

Međutim, to vam ništa neće vredeti zbog toga što se prava tema i prava stvar odlučuje u stvari između Jogina i Komesara. Između ta dva fundamentalna koncepta. Koncepta promene spolja i koncepta promene iznutra. Prvi predstavlja Komesar, drugi predstavlja Jogin. (...)“
(XIII deo Ovde)