Obdelavati svoj vrt ili baštenska razmišljanja. (III deo nastavak)
Kad čovek čita kako su se komunisti držali pred svojim klasnim drugovima, pred svojom ideološkom sabraćom, pred ljudima svojih ideja i svojih osećanja, kada su sa njima dolazili u sukob i zbog toga bili proganjani, onda je sreća što ne postoji ideja kojoj zaista pripada i koja bi mogla tom pripadnošću da ga uceni.
Iznad krovova na istoku uzdiže se šiljasti beli vrhjedne crkve sa krstom na vrhu.
Na krovovima mnoštvo televizijskih antena, dimnjaka, a ispod toga jedan niz prozora, zamračenih okana iza kojih se ništa ne vidi.
I tu iznad tih krovova lete golubovi i ti golubovi su jedino što je ovde prirodno, sve ostalo je veštačko.
Jedan redak leptir proleće baštom. Ovde u Londonu se leptiri inače veoma teško i retko viđaju.
I on me podseća na insekte koji su mi pravili društvo po raznim ćelijama zatvora.
Ja sam ih izgleda zaboravio i evo sada, posle toliko vremena, opet se sećam da i oni postoje. Dok su mi trebali mislio sam na njih, kad su prestali, više me se ne tiču.
No comments:
Post a Comment