Umetnost i stvarnost (Nastavak razmišljanja o eseju, X deo)
style="margin: 0pt 20px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer;"
Neke beleške za esej „Umetnost i stvarnost“. Pisanje je i način razmišljanja o svetu.
Razmišljanje, međutim, zahteva odnosno pretpostavlja inspiraciju, ne samo provokaciju.
Nismo svi sposobni da o stvarnosti koja nas okružava ili ispunjava, razmišljamo sami bez ikakve pomoći, da bez posredstava i posrednika upoznajemo, odnosno saznajemo, svet.
Potrebno je da nas tuđe misli o svetu inspirišu, da nas na prave probleme upute mudriji i obavešteniji ljudi od nas.
Težiti svesno, programski za nekom originalnošću kao da je ona tako često moguća, a da pritomne odvede u pseudo-originalnost ili verbalne nebuloze modernističkih žderača lotosa, dakle težiti programski za nekom originalnođću, kao bitnom osobinom vlastitog dela, znači novo staviti iznad istine, samosvojnost iznad lepote.
Znači arogantno prezreti sveukupno ljudsko iskustvo, kome mi kao pisci tek posredujemo.
Utorak, 30 avgust 1983. godine.
Specijalizacija ili ropstvo.
Svaka specijalizacija u opštem obrazovanju je put u duhovno, moralno i političko ropstvo.
Razumljivo je onda što sve diktature teže s jedne strane specijalističkom, a s druge tehniloškom obrazovanju, gajeći prema onom humanističkom odvratnost.
Znanje i obaveštenost osnova je svake slobodne odluke, a slobodna odluka srž ljudske slobode.
Propast dolazi sa Zapada. (Beleška.)
Marksizam nije devijacija naše civilizacije.
On je prirodan stadijum razvoja materijalističkih načela na kojima ona počiva od svog nastanka. Iz toga proizilazi da su razlike između kapitalističkog i socijalističkog sveta površinske i prividne, a njihovi sukobi rođački, familijarni, pa prema tome i besmisleni.
Nekad sam patio od iluzija usled krize perspektive.
Prave dubinske opasnosti za čoveka mahom su dolazile sa Zapada.
Da spomenem racionalizam, analitizam, nauku, funkcionalizam, ekonomizam, materijalizam, itd.
No comments:
Post a Comment