Говор Соње Веселиновић

Говор Соње Веселиновић на додели стипендије из Фонда Борислав Пекић

Поштоване даме и господо,

Веома сам захвална члановима жирија Фонда „Борислав Пекић” на поверењу, јер ова се награда на томе темељи.

И то звучи готово надреално у данашње време.

Пружено поверење обавезује, тим више што се име великог писца које награда носи надвија над добитником, те он трага за сопственом, личном везом са његовим делом.

Стваралаштво Борислава Пекића одликује веома пажљив и промишљен однос према приповедању, према приповедним стратегијама и тактикама.



Његови су романи препуни чудноватих, непоузданих приповедача, што поставља и саму причу у раван, конкурентан однос према стварности.

На тај начин, оно што би се могло назвати новим моментом наративности или пак поступком коме је много допринела поетика постмодерне, савршено кореспондира са стањем модерне свести, са проблемом савременог субјекта.

Са потрагом за ишчезлим идентитетом.

Јер, искуство вербализовања говори нам да није непоуздан само приповедач, непоуздан је и сам писац.

Непоуздан не у односу на неке задате, стварносне категорије и мерила, већ у односу према самоме себи.

Залелујан око онога што називамо „ја”, некада исти, а некада различит.


Та је амплитуда незаобилазна када се одважимо на запис.

Расположив алат одвише је презрен, но ипак нам једино то преостаје – да сумњамо у задато, да разлажемо нежно.

Отуда и моја идеја романа у коме се гласови јунакиње, илити глас јунакиња, слободно миксују, надигравају свим средствима: од ироније, преко подсмеха, односно самоподсмеха, до стишаног, саосећајног тешења.

Самоподсмех свакако јесте детектор опозиција и противречности унутар личности, али он, такође, доводи и до спознаје да је непрекидна транспозиција, креативни микс, пут ка оном достижном складу.

Тако је и са жанровским предиспозицијама ове књиге у настајању, са покушајем истрајавања у лирском кроз вешто хумористичко поигравање.

Усредсређеност на причу о личности, односно опробавање аутореференцијалног дискурса, веома је прегнантно, веома инспиративно и веома узбудљиво.

Али и веома варљиво, када се нађемо без видљивог ослонца.

Тада је најупутније застати и поуздати се у непоузданости мајстора приповедања.

У мом трагалаштву биће ми од непроцењивог значаја искуство писца чије име ова награда носи.