Čaj u pet

Sreda, 26. oktobar 1983. godine.

„Izlet u Zlatni grad ili Čaj u pet“ – sinopsis za dramu. (Uvod za Pisma iz Engleske.)

„Izlet u Zlatni grad“. Danas sam poslao Vesni Janković iz Televizije Beograd sinopsis za TV dramu. On glasi:

„Engleska je zemlja starih ideja, starih običaja i starih ljudi.

O običajima se ne misli, jer se podrazumevaju, idejama ne bavi, jer su beskorisne, a o smrti i starosti ne govori, jer je neučtivo.



To je takođe zemlja čija se porodica, ono što kod nas bar nekoliko desetina osoba spaja neubedljivim krvnim nitima i još neubedljivijim zajedničkim mitovima, sastoji mahom od roditelja i dece ispod 16 godina.

Puritanski moral iziskuje da se na vlastite noge stane čim dovoljno ojačaju da dete odvedu najunosnijem poslu od koga se, ako odbacimo krupne reči života, uglavnom i sastoji.

Šesnaestogodišnjaci zasnivaju vlastite porodice pre nego što naš mladi čovek shvati da je rođen i da ga to obavezuje i na nešto drugo, a ne samo na zloupotrebljavanje roditeljske ljubavi.

Pre vremena u svet prognani, kad u njemu najčešće bez roditeljske potpore sazru, pa osećaju oni prema tim, u međuvremenu, ostarelim roditeljima nikakve moralne obaveze, koje nas na Balkanu primoravaju da našim majkama posle rada oko nas dopuštaju da rade i oko naše dece.

Ovakva ravnodušnost karakteristična je za englesku građansku, naročito nižu građansku klasu, kod koje je usled društvenih ambicija smisao za budućnost jači od osećanja za prošlost.

U aristokraciji i radničkom staležu u kojima se po tradiciji više živi od prošlosti nego budućnosti, oblik porodice i njen sadržaja bliži je našem, i porodica je uljuđena sredina između sicilijanske mafije i patrijarhalne zadruge.

Zato ćete samo po aristokratskim i radničkim domovima u nekom zaštićenom kutu sretati ljubazne staramajke ili ostarele rođake s pobočne linije.

U građanskim na tim mestima videćete uvek jedino negovane pse i mačke.
Sentimentalne veze smatraju se u Engleskoj načelno varvarskim.

Ako i postoje, necivilizovano ih je i javno demonstrirati i pogotovo povodom njiha nešto preduzimati.

Dva sveta, onaj mladih i aktivnih dakle proizvodnih, i onaj starih i pasivnih, dakle neproizvodnih, razdvojeni su stoga biološkim zidom, neprobojnijim od socijalnog što deli rase i klase.

Dok mladi zarađujući za život misle da žive, stari umiru po državnim i dobrotvornim rezervatima staračkih domova ili ako su ekscentrici, po rentiranim sobama opustošenih gradskih kvartova.

Imućniji dabome na vreme obezbeđuju bolje azile.

Usamljenost je ista ako ne i veća, ali je pozlaćena izvesnim konforom.

Odnos sa bivšim porodicama počiva na retkim, mahom prazničnim čestitkama i posetama.

Kao što se za razvedenog oca koji pravo na dete ima i koristi ga jednom nedeljno kaže da je Sundaz father, nedeljni otac, decu s roditeljima po staračkim domovima mogli bi nazvati Christmas children, ili božićnom decom.

Pisac je posrednim iskustvom s tim mračnim aspektom života u Velikoj Britaniji dodao neposredno i vedrije u prodaji nekretnina.

Iz amalgama jednog trgovačkog i jednog biološkog problema, nastala je ova moralistička komedija.“

Sledi sinopsis koga ovde neću citirati, a ovo dosada zapisao sam samo zato što pretpostavljam da neki elementi ovog teksta mogu mi poslužiti kao osnova za jedno od budućih Pisama iz Engleske.