Koga hrani utopija izgleda deblji, iako može biti mršav.
Onaj koga hrani utopija uvek izgleda deblji nego što jeste.
U pravoj razmeri vidimo ga tek kad ostane na sirotinjskom čanku stvarnosti.
Pokret koji se hrani utopijom izgleda uvek deblji, od onoga koji je prinuđen da se hrani isključivo stvarnošću.
Ali pokret koji se hranio utopijom, a onda dobio na raspolaganje i stvarnost, počeće i stvarnošću da se hrani.
Najzad će je sasvim pojesti.
Tako više nećemo imati ni utopiju ni stvarnost.
Komunističke partije na vlasti liče na manje više masovne masonske lože.
Politika kao umetnost nemogućeg.
Prava umetnost ne može da služi nečemu, ona može samo da se nečim služi.
Ako je politika umetnost mogućeg, onda je umetnost politika nemogućeg.
Tek kad bi uspeo da preživi svoju smrt, pisac bi imao nešto stvarno da kaže.
No comments:
Post a Comment