Dnavnik, utorak, 8. novembar 1983. godine.
Ljudi kao roba.
Od podizanja berlinskog zida istočnonemačka vlada prodala je zapadnonemačkoj vladi 20 000 svojih nepoželjnih građana.
Jedan od poslednjih je mladi rok pevač, koji je u Istočnoj Nemačkoj bio suočen sa kaznom doživotne robije.
Cena se ne zna.
Trgovina se nesmetano vodila i u jeku hladnog rata.
Ona je trenutno suspendovana zbog instalitanja krstarećih raketa u Zapadnoj Nemačkoj, ali niko ne sumnja da će se ubrzo ponovno uspostaviti na obostrano zadovoljstvo.
Verovatno će jedino cena po glavi morati biti veća.
O terapeutskom cinizmu.
Postoje dva cinizma – jedan potiče iz mržnje, drugi iz spoznaje.
Cinizam iz mržnje, unižava onoga ko ga koristi i vređa onoga kome je upućen.
Cinizam iz spoznaje i jednog i drugog uči ograničenju naših istina.
Prvi je zato prenosilac bolesti, drugi donosilac leka.
I još malo o cinizmu:
ReplyDeleteSpoznaja, takođe, ne isključuje mržnju.I taj cinizam, rođen u onima kojima je dato da spoznaju, ali ne i da vole, može da bude otrov, a ne lek.Osim kad je reč o duhovnoj spoznaji, ona isključuje mržnju, želim da verujem u to.
Hvala Vam, gospođo Ljiljana. Ako i samo jedna rečenica našeg dragog pisca natera na razmišljanje i želju da se bude bolji, to je mnogo.
Draga Todora,
ReplyDeleteDivno je da pokazujete toliki interes za Pekica i da se udubljujete u ono o cemu on pise. Koliko bi samo on uzivao u komentarima i diskusijama koje se razvijaju na ovom blogu. Hvala Vam
Srdacno Vas pozdravljam.
Verujte da se on negde tamo i raduje. I nadam se da ne misli, kao ni Vi, da su naši komentari "dopisivanje Pekića", čak i onda kad s sa nekom njegovom tezom ne slažemo. On samo uspeva, i sad kad nije tu, da bude pravi učitelj, da među učenicima zapodene pozitivnu raspravu. Uz Vašu nesebičnu pomoć, naravno.
ReplyDeleteSrdačan pozdrav!