Partija i poslednji Mohikanac.
(Tito na Plenumu 1954. godine.)
U uvodnom izlaganju na III vanrednom plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije održanom povodom slučaja Đilas,
Tito je između ostaloga rekao:
„(...) Prije nego što i poslednji klasni neprijatelj bude onemogućen, prije nego što socijalistička svijest obuhvati najšire mase naših građana, ne može biti ni odumiranja, odnosno likvidacija Saveza komunista. (...)“
Treba zamisliti budućnost u kojoj će cela jedna partija, njena ukupna snaga vlasti i policije, celokupna njena birokratija, čuvati već osvešćene narodne mase od jednog jedinog zaostalog klasnog neprijatelja, tog poslednjeg Mohikanca jedne nazadne prošlosti.
Ako bi taj buržoaski fosil znao da samo njegov život održava partiju živom i da bi je njegova smrt obavezivala na raspuštanje, ako je klasno svestan morao bi se smesta ubiti, jer bi time naneo partiji konačan udarac što ga ni istorija ni njegova vlastita klasa nisu uspeli naneti.
On sam likvidirao bi ne samo jednu partiju nego čitavu jednu istoriju.
Zar to ne zavređuje jedno samoubistvo?
jao,pa ovo je divno,ja se sluchajno setila da pogledam sta ima o Pekicu na wikipediji i naidjem na ovaj link...bash divno mesto,svracacu,i moram da kazem i priateljima za vas...recite mi samo,da li su i slike koje postujete njegov rad?odlichne su! ja[josh uvek] nisam procitala sve knjige,ali mislim da je on pisac koji se cita celog zivota tako da polako,tek mi je 28a...
ReplyDeletesve najbolje
biljana
http://billyjane.tumblr.com
fenomenalno! baš danas sam gledala po ko zna koji put Tito i ja u kome je radnja smeštena baš u tu '54-tu... hvala po ko zna koji put, draga Ljiljana. :)
ReplyDeleteDrage citateljke,
ReplyDeleteSleke su izabrane od mene, pokusavam da koliko mogu budu u vezi sa tekstom ma da to nije uvek uspesno.
Da Pekic se cita celog zivota. Kako je kad covek u nekom raspolozenju, ali uvek ima za svakoga po nesto.
Srdacan pozdrav.