Zver je oblik promašenog božanstva.
Ovo je odgovor na 26. Bratićevo pitanje za „Književnu reč“.
Premise za odgovor koje sam ja razbio u tri kratka. Jedno je:
„Ima li spasa za čoveka?“
Moj odgovor. Ne vidim ga. Ako put vodi u ambis, savršeno je svejedno da li idete njegovom desnom ili levom stranom, ili se pak držote sredine.
Jedino praktično pitanje je brzine. Ne moramo baš trčati.
Drugo Bratićevo pitanje bilo bi:
„Šta mislite o politici i političarima?“
Kao pisac odgovaram – oni su za mene građa, ravnopravna sa svakom drugom temom. Kao građanin odgovaram – moj odnos prema političarima zavisi od njihove politike.
I najzad treće pitanje:
„U Vašoj prozi čovek se pretvara u životinju. Kakvo je to spasenje?“
Moj odgovor.
Pretvaranje u životinju u prenosnom značenju reči ne u smislu antropocentričnog izdvajanja čovekove svesti iz prirode kojoj pripadaju i životinje, posledica je jednog suprotnog procesa obotvorenja.
(Ikar se takmiči sa Helijem, Rutkovski se obogotvorava kroz ničeanske ideje nadčoveka, koje Hmilton u Besnilu biološki postiže i realizira.)
Dakle, nastoje da tim obotvorenjem preovladaju ljudska ograničenja bez stvarnog poznavanja njihove svrhe i prirode.
Zver je ishod promašenog božanstva.
Stvar, međutim, nije u tome da se pretvorimo u nešto drugo, nego da otkrijemo šta smo, i da to što uistinu jesmo, ako smo nešto, razvijemo jednim prirodnim putem.
1 comment:
A šta stvarno jesmo, ako nešto jesmo? Da li smo rođeni zli, pa tokom života težimo oboženju, ili smo najbliži božanskom bili na rođenju, a potom sve dalje i dalje od njega? Nije svejedno. Ali definitivnog i istinitog odgovora na pitanje šta smo u početku bili, izgleda da nema. Cenim da je lakše verovati da smo rođeni zli, pa ovom životnom stazom treba da osvajamo puteve dobra, nego da smo dobro koje nam je celo rođenjem dato morali, i moramo, da branimo od svih zala i iskušenja. U ovoj drugoj pretpostavci se isključuje momenat razvoja, napredovanja Čoveka.A s tim i dostatnost motiva za svaku borbu u životu.Ne znam. Znam samo da su i zver i božanstvo u svakome od nas. I bore se neprestano...
Srdačan pozdrav, draga Ljiljana!
Post a Comment