Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 264-267). - Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.
(XII deo Ovde)
XIII deo
Na prvi pogled svi izvodi iz štampe sa izuzetkom citata iz Hallensleben-ovog vojnog komentara i vesti o krađi u ulici Stevana Sremca 10, oglasi su iz rubrike "kupo-prodaja" ili naslovi "privredne rubrike" lista "Novo vreme", i kao takvi predstavljaju samo ponavljanje eksternog modela odnosa dokument – proza, podrobno analiziranog na primeru "An die Bevölkerung Belgrads".
Iscrpno objašnjenje o razlozima njihove upotrebe nalazi se u tekstu odlomka. Pisac, naime, zajedno sa junakom Aleksandrom, smatra da su "oglasi sa zadnje strane novina, ako ste ih umeli čitati, po pravilu pružali verodostojnija obaveštenja o stanju stvari od ma kako mudro sročenog uvodnika sa prednje".
Analiza oglasa iz marta 1944. dokazuje ispravnost ovog uverenja. Može se, naravno, primetiti da krađa jednog odela može biti katastrofa za pokradenog i u mirno vreme, i u najbogatijem gradu. To je istina. Ali poenta nije u krađi. Ona je u publicitetu. U regularnim građanskim prilikama nesreća bivše šaptačice sarajevskog teatra gđe. Mišić bi u najboljem slučaju dospele u rubriku "kurioziteti", da pravi društvo pustolovinama domaćih ekscentrika.Prisustvo nesreće na privredno-zabavnoj strani precizno ukazuje na granu na koju smo bili spali. Zajedno s ostalim naslovima na istoj strani "Novog vremena" od 28. marta 1944, za koje nikad sa sigurnošću ne znate jesu li privredni ili je cilj da nas zabavljaju, krađa nekoliko posteljnih čaršava i haljina od gđe. Mišić, predstavlja savršenu grotesku. Ako pri tome uspete da zaboravite na tragediju, naravno.
Pogledajte ih:
"Izdavanje zejtina građanstvu. Saopštenje Centrale za drvo i ugalj. Najviše cene cipela sa kožnim đonom. Tajanstveni čovek – roman od Franka Brauna. Opomenite svoje susede ako nisu na vreme zamračili svoje prostorije. Počelo drugo polugodište – ispiti u srednjim školama održaće se po naročitom pravilniku. Kalendari su podbacili.
Dve nesreće zbog uskakanja u tramvaj. Izložba starog Beograda. Ko je pripremio pesak i vodu štiti sebe i svoje susedstvo od štete. Doprinos Zimske pomoći za ishranu vanškolske dece. Nova premijera T.Ž.C. – "Šampion boksa" nova komedija od Ota Švarca. Uskršnja pomoć ratnim invalidima. Učiteljski tečaj za poznavanje lekovitog bilja. Obilić osvojio pehar u ping-pongu. Zarobljenici za izbegličku decu.
Pomoć zanatlijama za uskršnje praznike. POKRADENA NEKADAŠNJA POZORIŠNA ŠAPTAČICA. Ko ne zamračuje svoje prostorije škodi svojim sugrađanima. Braća A. Vasić donose celokupan izveštaj o izvlačenju srećaka III klase 8. kola" ("Novo vreme", 28. mart 1944, strana 3.).
Uporedite to sa naslovima samo jedne strane – od šest – tzv. "poslovnih novosi" u "The Times"-u od 2. marta 1978. (Upoređenje ovog broja sa onim iz "The Times"-a od 28. marta 1944. ne otkriva suštinsku razliku.):
"Wall Street gubi poverenje u Carter-ova ekonomska predviđanja. OPEC se može sastati zbog pada dolara. Švajcarci unose više kontrole. Tržište cementa dobija samo polovinu od zahtevanog povišenja cena. IMF prodaje zlato za 181.95 Dol. po unci. Turska lira devalvirala za 33%. Credit Suisse otpisuje 334 000 000 funti Chiasso-u. Korporacija Peachey zahteva od "Miller Estate"i druge dve kompanije 428 000 funti odštete. Pakt EEC i EFTE povodom cena čelika. Nuklearni šefovi će saslušati mišljenje o reorganizaciji. Gospodin Healey upozorava na proizvodne ciljeve. Kako se kreće tržište. Fluidrive Engineering – profiti skočili na novi rekord od 17%, bruto-promet za 31%, dividende se popele za 20%".
Onaj ko iz tih upoređenja ne bi izvukao neke zaključke o vrsti života kojom smo mi živeli u martu 1944. i one s kojom žive Englezi marta ove godine bili bi idioti. Većina pisaca, koje poznajem, za njih uostalom i ne piše.
Šta dakle razlikuje "An die Bevölkerung Belgrads" kao dokument od dokumenta: naslova "Regulisanje čupanja tekstilnog materijala", oglasa "Zeca za priplod jeftino" ili "Trebaju mi veliki koferi smesta"?
Od naslova "Regulisanje čupanja tekstilnog materijala" – savršeno ništa. Ko otvori "Novo vreme" od 22. marta, u prvoj rubrici sleva treće strane naći će ovaj naslov.
Od oglasa "Zeca za priplod jeftino" – ponešto. Oglas koji je izišao 20. marta, glasi doslovno: "Zečeve za priplod prodajem".
Od oglasa "Trebaju mi koferi smesta" – sve. Toga oglasa, naime, uopšte nema u "Novom vremenu".
A to nas uvodi u temu oblika simbioze dokumenta i umetničke proze i pitanja da li je i, ako jeste, do koje mere dopušteno modifikovanje dokumenta u cilju njegovog prirodnijeg urastanja u romanesknu građu ili njegovog što boljeg doprinosa izražajnoj moći dela.
Sa "Regulisanje čupanja tekstilnog materijala" u tom smislu očigledno nećemo imati muke. To je čist prepis. Dakle dokument. (Šta "čupanje" znači, pojma nemam. Prema tekstu naredbe objavljene u "Službenim novinama" od 10. marta 1944, reč je o nekom zanatskom, možda i manufakturnom postupku u preradi tekstilnih sirovina. Naslov sam odabrao jer je zvučao jadno, primitivno, okupacijski. U međuvremenu sam obećao sebi da ću se o njegovom značenju prvom prilikom obavestiti.)
Što se tiče oglasa u kome se "zečevi" pretvaraju u "zeca", modifikacija je izvršena – u duhu okupacijske kupoprodajne tradicije – da bi istakla naša materijalna beda. A ona je bila tolika da bi i još besmislenije oglašavanje imalo dokumentaran karakter. (Ne vidim, naime, nikakvog smisla u tome da se posle katastrofalne zime od 1942/1943. "jedan muški crni iberciger" oglašava kao nešto što "može biti i zimski kaput".)
Izmišljeni oglas "Trebaju mi veliki koferi smesta" je simbolično sažimanje stanja na beogradskom tržištu i duševnog raspoloženja dela građanske klase. Na oba polja tendencija je recesivna. Uočljiv porast ponude nekretninama, od kuća do nameštaja – samo delimično izazvan strahom od eventualnog bombardovanja, jer je pre Uskrsa većini obožavalaca Saveznika ono bilo prosto nezamislivo – i jednako uočljiv porast tražnje zlata i dragog kamenja, vrednosti pogodnih za skrivanje i prenošenje, a otpornih prema devalvatorskim tendencijama opšte krize, karakteriše beogradsko tržište, uprkos dirigovanom optimizmu i poverenju u dirigovanu privredu g. Lehrmann-a sa "Belgrader Volkswirtschaftliche Rundschau", kao uznemireno, nesigurno, depresivno.
Da je radio pouzdan barometar Berze, konstantan pad akcija nagoveštavao bi blisku krizu poverenja i krah. Što se tiče "duševnog raspoloženja Beograđana", pisane i nepisane uspomene iz tog perioda govore o paničnom strahu od Rusa i partizana u krugovima tzv. kolaboracionista i o njihovim pripremama za povlačenje na zapad.
Obe su komponente logično proizvele oglas u kome se traže veliki koferi za jedan dalek put. Ubeđen sam da je on, iako izmišljen, sasvim u duhu okupacijske istorije.
Ono što je pod pitanjem, jeste datiranje oglasa. Ako je mart 1944. karakterističan za "bežanijsko" stanje tržišta, onda se to u mnogo ozbiljnijoj meri može reći za maj, juli, septembar. Ali mart nije karakterističan za "bežanijsko" raspoloženje izvesnih Beograđana.
Rusi su još na Bugu i Dnjestru, na italijankom frontu Netunski mostobran još nije proširen i kod Monte Cassino-a još uvek se vode krvave borbe, invazije nema na vidiku, a inflacija partizana iz Bosne još nije uzela zabrinjavajuće razmere.
Opasnost nije imanentna, nade ima i oglasu nije mesto. Njegov pravi datum je bilo gde između avgusta i oktobra. U konačnoj verziji hronike deo odlomka, koji se bavi analizom tržišta, biće pomeren za nekoliko meseci unapred i većina oglasa će verovatno biti izmenjena.
Ukratko, svi oglasi i naslovi, ako ne po sadržini, po duhu su dokumentarni. Količina istorije u njima nije manja od one u "An die Bevölkerung Belgrads".
*****
(XIV deo Ovde)
No comments:
Post a Comment