Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 424-425) Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.
"Svako kritičko posmatranje koje se neposredno ne bavi lepim, već onim što se na njega odnosi, nije kritika nego polemika ...
Pod rečju 'polemika' ne podrazumevam prepirku, već sve što se na naziva recenzijom i prostim izlaganjem mišljenja o nekom književnom predmetu.
Cilj kritike je visoko proveravanje činjenica mišljenjem . Cilj polemike je odbrana zdravog razuma ..." (Bjelinski "O kritici i književnim mišljenjima", Moskovski posmatrač, 1836.)
Koliko vidim, bar za sad, mi imamo jednog kritičara, i mnogo polemičara. Kritičar je Borislav Mihajlović. Ostali me se ne tiču ...Tražeći neki izgubljeni podatak u starom NIN-u (januar, 1955) nailazim na njegov ogled o Andrićevoj "Prokletoj avliji". I odmah u vrhu, proverava se jedna činjenica mišljenjem, i nalazi dovoljno tačnom da se pod njenim auspicijama piše ceo članak.
"Bez obzira na mesto, vreme, kao svuda u svetu." Zatim: "Jedan gotovo neshvatljiv amalgam konkretnog, skoro istoričnog i zajedničkog sadržatelja svih epoha i svih ljudskih sredina".
A onda: "I kada ovde u tamnici, gde ga je dovela glupost skučenih policijskih činovnika, na njihova revnosna i besmislena ispitivanja zašto i za čiji račun on to proučava tog starog bundžiju (Sultana Džema, primedba B. P.), kada odgovori svoje ludo, stravično i divno JA SAM TO – toga trenutka je u našoj literaturi napisana najdublja stranica o tome kako su bliske, identične sudbine ljudi bez obzira na vekove ..."
B. M. je jedini čovek kome bih pokazao ono što radim ...
No comments:
Post a Comment