Zapisnik I deo

Zapisnik I deo
Rađanje jednog zapisnika od Borislava Pekića
Ova drama je prvi put izvedena kao pozorišna predstava u Ljubljani, Studentski kulturni centar, 1970. godine. Tekst te drame postoji samo na slovenačkom jeziku. Ona je nešto kraća verzija ovog teksta i sa drukčijim završetkom. Pored toga u slovenačkom tekstu su imena ličnosti identična imenima romana Kako upokojiti vampira. U Nemačkoj je kao radio-drama emitovana 1974. godine pod nazivom "Wer war Lilly Schwarzkopf?". Prevedena je od Peter Urbana, u režiji Günter Sauer, Köln, Westdeutsche Rundfunk. U Beogradu nije nikada emitovana. Drama je štampana u "Analima Borislava Pekica br3" 2006.g. (Prim. prir.)

PRIRODA GLASOVA:

FRÖLICH: Trgovački putnik. Jedini glas koji izražava autentične emocije. Način govora i jezik jednostavan, u okvirima konverzacionih sposobnosti priprostog i nedoškolovanog čoveka. Apsurdnost njegovog ponašanja proističe iz apsurdnog položaja u kome se našao.

FROST: Profesionalni policajac. Emocije, ukoliko ih izražava, nisu deo ličnosti, već tehnički instrument njegovog poziva. Način govora složen. ponekad arhaičan i pseudo-logičan, ali uvek intelektualno artikulisan. Apsurdnost njegovog ponašanja potiče od apsurdnosti njegovog načina mišljenja.

FIGHTER: Profesionalni revolucionar. Emocije su mu ambivalentnog porekla, ne zna se pripadaju li njemu ili revolucionarnom nadahnuću, kome se, bez rezerve, predao. Način govora "staljinistički", patetičan, shematičan, pseudo-dijalektičan, siromašan u rečniku i prepun popularnih slogana. Zasnovan na vlastitim pitanjima, na koja sam odgovara, liči na diskontinuirani monolog. Apsurdnost Fighter-ovog ponašanja potiče od apsurdnosti njegovih nada.



DAKTILO: Zapisničarka. Neutralan, kompjuterski glas.

VREME I MESTO DOGAĐANJA:

Farsa se zbiva u neodređenoj Policiji, neodređene zemlje, i u neodređenom vremenu, ali je dopušteno eliminisanje ili naglašavanje svojih asocijacija, vodeći računa o tome da ona ne karikira ovu ili onu istoriju, doktrinu, zemlju, poredak ili politički pokret, već strukturu jednog predominantnog načina mišljenja koje do tih istorija, doktrina, zemalja, poredaka ili pokreta dovodi, i vice versa, iz njih proističe.

PRIMEDBA ZA PREVODIOCA:
Bilo bi poželjno da se pri prevodu, koliko je moguće, imaju u vidu definicije ličnosti. Pretpostavljam da bi izveštačeni, barokni govor Frosta morao da kontrastira suvoj frazeologiji Fightera i neartikulisanosti Frölicha, sve u skladu, naravno, sa prirodom nemačkog jezika, pri čemu u vidu imam čak i dijalekte.

/Kucanje pisaće mašine, koje se, kao muzička pratnja, kroz celu dramu, uvek jače ili slabije čuje./

DAKTILO: (Monotono) "Na pitanje, da li je, u označenom vremenu ispod,
prolazeći Zastavu, obilnim ishrkivanjem smeranje imao ruglu izvrgnuti Tekovine, koje ona oličava, okrivljeni Frölich odgovara potvrdno". Tačka. Pasus. "Na pitanje ....
FRÖLICH: Molim gospodine, ja sam već tri puta potpisao da sam pljunuo, mada se ne sećam, ali nisam kazao da sam time smeranje imao ruglu Tekovine izvrgnuti!...

FROST: A što onda onako demonstrativno pljunuste?
FRÖLICH: Molim, pljunuo sam zbog šlajma a ne zbog demonstracije!
FROST: Spočitavate li vi to da imate neku NEIZLEČIVU bolest?
FRÖLICH: A šta bi bilo da je imam?
FROST: Prinuđeni bismo bili istragu obustaviti...
FRÖLICH: I kući me pustiti?
FROST: I u logor vas poslati. Principijelno, naime neizlečivi se
bolesnici deportiraju.

FRÖLICH: (Živo) Ama, otkuda to meni? Ja sam mali trgovački putnik, još malo pa torbar. S jedanaestoro dece, kijavica je najviše što sebi mogu da dopustim...
FROST: Imali ste, dakle, kijavicu?
FRÖLICH: Ne tvrdim, ne sećam se, samo znam da me često hvata. Ja, znate,
idem od vrata do vrata, u kuću retko puštaju, neki i pse pujdaju... a vreme promenljivo... propast!

FROST: Meteorološki izveštaj dokazuje da se ta svinjarija zbila na
32 °C u hladu. U hladu, Frölich!
FRÖLICH: Možda sam pre toga hladno pivo popio...
FROST: Tako? Vi pijete?
FRÖLICH: Retko, gospodine, o partijskim i državnim svetkovinama...

FROST: Retko, ali mnogo, pretpostavljam. Ne bežimo od toga Frölich, svi
trgovački putnici piju. Vozači teških kamiona, takođe. Zatim, stručnjaci za eksplozive i posrnule žene. Ne bi me, zapravo, iznenadilo da se vi i opijate, naprotiv, sve bi se drugo logici protivilo...
FRÖLICH: Ali ovo se protivi istini, gospodine!

FROST: Po vama, naime, trgovački putnici ne piju?
FRÖLICH: Ja ne znam, možda i piju, ali ja ne pijem!
FROST: Maločas ste izjavili da pijete...
FRÖLICH: Čašicu tu i tamo, gospodine, sasvim malo...

FROST: Zašto? Da li vam alkohol možda ne prija?
FRÖLICH: Pa prija mi, ne poričem...
FROST: Ili vam škodi?
FRÖLICH: (Panično) Ja nisam bolestan, gospodine, k'o dren sam!
FROST: Čekajte. Frölich, da se vi ne drogirate? Kao što znate, izvesne droge
izazivaju idiosinkraziju prema piću...
FRÖLICH: I šta bi onda bilo?

FROST: Principijelno, i dragomani se deportiraju.
FRÖLICH: Ali ja nisam taj, ja ne uzimam droge!
FROST: U tom slučaju ne vidim logičnu smetnju opijanju...
FRÖLICH: A novac?
FROST: Da ostavimo da biste se opijali ako biste imali novaca? (Pauza) Čujte, Frölich, to nije zločin. Pa svi loču!
FRÖLICH: Pa, i ja bih.

FROST: A budući da nedostatak sredstava za notornog alkoholičara ne
predstavlja nikakvu nepremostivu prepreku, logički proizilazi da ste se vi kao svinja opijali iako za to novaca niste imali. Smete li to oporeći?
FRÖLICH: Ja to oporičem!
FROST: (Oštro) Kaže se PORIČEM, a ne OPORIČEM! Ili vi to izmišljate neki nov jezik? Možda vam naš lep otadžbinski jezik nije dovoljan?
FRÖLICH: Dovoljan mi je, gospodine, čak mi je ga je i mnogo. Sto reči za mene je kao malog poslovnog čoveka puna kapa...

FROST: Ne prenemažite se, Frölich, rđavo skrivate prepotentnost! Znam da vam ne cvetaju ruže!
FRÖLICH: Sve samo trnje, moj gospodine!
FROST: I odustanite već jednom od poezije, niste vi za to! Logike se, Frölich, držimo, Zapisnik sastavljamo a ne psalme! A ta logika nas upućuje na zaključak da ste se vi, opterećeni porodičnim i poslovnim brigama, koje ste sami priznali, neizbežno opijali kao svinja!... Ili sebe opet smatrate nekim prokletim izuzetkom, još jednom arogantno dajući maha osećanju više vrednosti sposobnom za svaki pa i antidržavni zločin?!
FRÖLICH: Da!!

FROST: (Naglo) Patite, dakle, od kompleksa superiornosti?!
FRÖLICH: Ma ne! Opijam se kao svinja!
FROST: (Hladno) Potpišite stranu. Čitko, molim. Hvala. Vi se, dakle...
DAKTILO: Momenat. "Opijam se kao svinja!" Znak usklika. Pasus.
FROST: Vi se, dakle, opijate. Dobro... Uzgred, nije vas stid? Pitam se, naime, gde vam je osećaj odgovornosti, nacionalne solidarnosti, ponos? Dok se svi mi upinjemo da u stvaralačkom grču rodimo hiljadugodišnji poredak reda i rada – ja lično gotovo rađam ovaj Zapisnik – vi se kao ordinarna propalica valjate po kanalizaciji u kriminalnom društvu nimfomana, piromana, skotologa, hiromanata...
(II deo Ovde)