Zapisnik IV deo

Zapisnik IV deo
(III deo Ovde)

FROST: Koja psovka?... Ne izgovarajte je. Ne prepuštajte se svojim lascivnim nagonima. U društvu smo dama. Napišite je na cedulji... Ne, to nije psovka! Jeste li možda neki princ, inkognito, u kome se degenerisala sposobnost živog izražavanja? Možda, zapravo i jeste? Neki pretendent? Uostalom, ko su vam roditelji? Gde su vam roditelji? (Pauza)

Tako, to je psovka. Mada ih ja znam i boljih! Potpišite Zapisnik! I to svojim imenom. Ne nastojte još i ime da promenite! Jer vi ste i to kadri. Jer vi niste samo notorni sebičnjak, asocijalno biće, pijandura, seksualni manijak, megaloman i sadista. Vi ste i patološki lažljivac! Uspravite se na stolici, prestanite se klatiti! Podignite glavu! U oči gledajte! Gde radite?



FRÖLICH: Kod firme Konrad i Konrad... i Konrad.
FROST: Hm, trojka?... Poznajete li vlasnika dobro?
FRÖLICH: Poslovno.
FROST: Pitanje je glasilo koliko ga, a ne kako ga poznajete.
FRÖLICH: (Tempo se ubrzava) Slabo ga poznajem.

FROST: Pitanje je glasilo: koliko ga dobro poznajete a ne koliko ga slabo poznajete?
FRÖLICH: Ne poznajem ga dobro.
FROST: Kako ga ne poznajete kad za njega radite?
FRÖLICH: Nisam kazao da ga ne poznajem. Ne poznajem ga dobro.

FROST: Formulišite zapisnik sami.
FRÖLICH: "Frölich izjavljuje da g. Konrada poznaje samo kao poslodavca".
FROST: I to dobro?
FRÖLICH: Dobro.
FROST: Zar za vas poslodavac nije čovek?
FRÖLICH: (Nervozno) Ko kaže da nije?

FROST: Vi. Jer ako je poslodavac čovek, vi ga morate poznavati i kao čoveka i kao poslodavca, čim ga poznajete u jednom od ta dva vida, u ovom slučaju kao poslodavca...
FRÖLICH: Da, ukoliko se kao čovek ispoljava i u poslovima...
FROST: Ne ispoljava se valjda kao životinja? Ili se ispoljava?
FRÖLICH: To je dobar čovek, zaboga!

FROST: Dobar čovek koga vi dobro poznajete?
FRÖLICH: (Besno) Jeste. Dobro ga poznajem. Kao rođenog brata!
FROST: Gde vam brat stanuje?
FRÖLICH: Ja nemam brata.

FROST: Onda ne lupajte, ne zavodite istragu. Potpišite Zapisnik! Jeste li sa g. Konradom često razgovarali?
FRÖLICH: Nisam često razgovarao.
FROST: Zašto niste često razgovarali?
FRÖLICH: Zato što sam prokleto često na putu!

FROST: A razgovarate li često kad niste na prokletom putu?
FRÖLICH: Ne često. Prokleto retko, zapravo.
FROST: A o čemu najčešće?
FRÖLICH: Najčešće o stanju na tržištu, prođi robe i...
FROST: Dakle, ipak često razgovarate. Ne može se o nečemu najčešće razgovarati a da se razgovara retko...

FRÖLICH: Meni je u svakom slučaju onda izgledalo da razgovaramo prokleto retko.
FROST: Jer ste prokleto želeli da to bude češće, u tome je stvar. Psihološka
iluzija od koje pate svi potčinjeni, nikad im nije dosta šefova. Formulišimo Zapisnik sporazumno: "Ja sam sa g. Konradom vrlo često razgovarao, premda meni za našu stvar ni to nikada nije bilo dovoljno"... Šta to mumlate? Artikulišite zamerku!

FRÖLICH: Meni izgleda da ne valja taj deo o tome kako meni nije bilo dovoljno razgovora o nekoj našoj stvari...
FROST: Izbacimo ga, to nije problem. Ostavimo samo deo u kome priznajete da ste vrlo često sa g. Konradom razgovarali.
FRÖLICH: To je sasvim u redu.

FROST: Naravno, izbrisaćemo deo Zapisnika u kome poričete česte
razgovore sa g. Konradom. Ispali biste lažljivac. Doduše, ja to ne bih smeo da radim, ali vi mi se sviđate, Frölich, ima u vama neke unutrašnje snage...
FRÖLICH: Vrlo ste ljubazni, gospon' Frost.

FROST: A je li i g. Konrad bio takav prema vama?
FRÖLICH: O, jeste. Neobično blagonaklon.
FROST: Onda ne razumem zašto niste s njim hteli još više da razgovarate.
Jeste li vi neki čudak, mizantrop, ili je to obična nezahvalnost, nedostatak lojalnosti, kao i prema Zastavi, uostalom...
FRÖLICH: Ko kaže da nisam hteo, ko kaže?

FROST: Vi. Zahtevali ste da to brišem iz Zapisnika!
FRÖLICH: Ne brišite, molim, nemojte ništa brisati!
FROST: Izvoljevajte, Frölich, ali imate sreću što ste naišli na jednog duševnog čoveka, inače...
FRÖLICH: Molim najpokornije za izvinjenje. Ja sam prvi put na saslušanju, ja se ne snalazim...

FROST: Snalazite se vi sasvim dobro, Frölich, vas se žednog preko
vode ne može prevesti. No, najzad, to je vaše pravo. I ja ne želim da vam ga uskratim. A znate li zašto, Frölich? Zato što volim ovaj svoj posao i što umem da ga obavljam.

Ja ne lovim ribu dinamitom, nego udicom Frölich, iako bih dinamitom više ulovio, ali dinamit raznosi ribu, Frölich, a ja hoću celu, očuvanu. Zato se ja, vi to valjda cenite, trudim da od svakog Zapisnika načinim jedno malo remek delo logike. Zatvorenu hermetičku celinu! Jaje!

A pri svem tom, ja nisam kao vi megaloman, svestan sam da ste umetnik vi, da to delo vi pravite, a da vam ja samo asistiram, ja vam samo nudim logičke formule između kojih vi birate one koje odgovaraju vašem standardu mišljenje, i to ide tako daleko – saznanje, dragi moj Frölich ni malo nije prijatno – da bi mene mogla da zameni jedna obična mašina, računar ne veći od kutije za vaše šešire.

A vas, vidite, ne, vas ništa ne može da zameni. Jer Stvaralac ste vi, ja sam samo bedni interpretator! I reći ću vam u poverenju, Frölich, mada rizikujem da me smatrate zavidljivcem, ja bih se sa vama najradije ovog časa zamenio. Šta bih dao da bar jednom budem okrivljeni?!
(V deo Ovde)