(VI deo Ovde)
FRÖLICH: Ništa nije bilo poverljivo, samo nezgodno...
FROST: Rekli ste: "Nisam smeo... ". Uz to logički ide izraz "poverljiv" pa jamačno i "opasan". Uz izraz: "Nisam mogao", međutim, ide eventualno "nezgodan"...
FRÖLICH: Oprostite, nisam tako mislio...
FROST: Znači, vi govorite ono što ne mislite! Insubordinirate! Na lažan trag zavodite! Uspravite se! Glavu podignite! U oči me gledajte! Priznajte da ste lagali u nameri da sakrijete antidržavnu prirodu razgovora!
FRÖLICH: Nije bio antidržavan, samo poverljiv. Ja sam se stideo da o svojim prilikama pred drugima govorim...
FROST: Zašto? Kakve su one bile?
FRÖLICH: Bedne, gospodine. Više niko ne nosi šešire, samo šlemove, šapke eventualno, a dece jedanaestoro. Ovde. I jedno na putu. I medalju za materinstvo imamo.
FROST: Pustite medalju. Uostalom, ima je žena a ne vi. Vi imate samo jedno
dete na nekom putu! Po kakvom ste zadatku i gde to dete poslali?
FRÖLICH: Hteo sam reći da je ono na putu ovamo, da se nije rodilo...
FROST: I onda se jasno izražavajte, ne ometajte pravdu. I najzad, šta to znači da su vaše prilike bile bedne? Tvrdite li vi da u našoj zemlji caruje beda?
FRÖLICH: Nipošto! Med i mleko reče. Samo sam ja odnekud bedan...
FROST: Ne ulagujte se, to ne pali kod mene. Nema meda i mleka u zemlji koja se za odbrambeni rat sprema, dok vi od svoje privatne bede propagandu pravite!
FRÖLICH: Ja nikome nisam govorio da sam bedan!
FROST: A ženi?
FRÖLICH: Ona je to meni govorila!
FROST: A g. Konrad?
FRÖLICH: Nikom živom!
FROST: Na saslušanju od 1. februara svedok Konrad od firme "Konrad i Konrad i Konrad", izjavljuje da mu je optuženi Frölich, prilikom njihovih sastanaka, u najcrnjim bojama slikao svoj položaj... Šta na to kažete, Frölich?
FRÖLICH: Pa njemu sam morao, zbog povišice, razumete...
FROST: A ženi? Zar ste očekivali da vam ona poveruje, a zna da živite kao dva bubrega u loju!?
FRÖLICH: Kakvi bubrezi, gospodine, nisam ih video, ne pamtim!...
FROST: Ne poričite, Frölich. Imamo njene izjave. Živeli ste izvrsno. A ovamo klevetali ste Državu koja vam je to omogućila. I još nešto, Frölich, ona tvrdi da ste vi bili taj koji je nju ubeđivao da u zemlji caruje nepravda i beda, a da vas je ona, doduše uzaludno, razuveravala. Ali to su kontradikcije koje ćemo kasnije u red dovesti.
FRÖLICH: Ta kučka!
FROST: Hajde, Frölich, recite mi kao čovek čoveku zašto smatrate da se kod
nas bedno živi?
FRÖLICH: Nisam rekao da svi žive bedno. Ja živim bedno...
FROST: Ma nemojte, samo i opet samo vi – u celoj zemlji?
FRÖLICH: Pa možda ponegde ima još, verovatno ima još ljudi koji...
FROST: Dakle, osim vas ima još mnogo njih koji bedno žive?
FRÖLICH: Nema mnogo, ali nema zemlje u kojoj nema bednika!
FROST: Jel' vi to meni držite časove iz marksizma?
FRÖLICH: Kakav marksizam?! Ja sam čovek trgovac, buržuj, kapitalist... mali doduše, ali samo zasad. Zato što šeširi ne idu, a kad krenu mene ništa ne sprečava da postanem čak i veleposednik...
FROST: Ništa osim subverzivnog komunističkog duha, Frölich! Jer vi ste, Frölich, boljševički agitator kome distribucija ženskih šešira služi samo kao maska za subverzivnu delatnost!...
FRÖLICH: Ja protestvujem! Ja nisam komunista! Ja sam prokleti buržuj!
FROST: Ma nemojte? Možda se plašite da bi vam konfiskovali šešire, nacionalizovali mustre, pa čak i kofer? Da vi, Frölich, niste neki potajni Krez, šeširdžija-multimilioner?
FRÖLICH: To nisam. Ja sam bednik, ali sa perspektivom...
FROST: Zasad samo bednik o čijim perspektivama bolje da i ne govorimo...
Šta ste vi?
FRÖLICH: Bednik, gospodine.
FROST: Recite mi, Frölich, da li bogataši simpatišu komuniste?
FRÖLICH: Otkuda, gospodine, oni ih mrze...
FROST: A komuniste simpatiše sirotinja, jel' tako?
FRÖLICH: Tako je. Bednici!
FROST: Samo bednici! Pa budući da ste vi bednik logično je da ih vi simpatišete!
FRÖLICH: Ne, ja ih mrzim!
FROST: Onda ste vi bogataš, sami ste rekli da samo bogataši mrze komuniste, pa budući da ih mrzite i vi, logički vi ste truli parajlija!
FRÖLICH: To tako samo logički proizilazi, gospodine, međutim ja...
FROST: Plutokrata! Zelenaš! Nabob! Šta na to kažete? Vi ćutite? Reči nemate? Naravno da ih nemate! U klopci ste! Razgolićeni, demaskirani, razoružani!... Možda se pitate kako je moguće da istovremeno budete i komunistička i kapitalistička svinja? Moguće je, Frölich, sve je moguće, čak i logično! Vi ste, iza fasade jednog posedničkog, mondenog, kosmopolitskog života krili svoju revolucionarnu aktivnost na rušenju kapitala, dok vam je, istodobno, ta aktivnost služila kao alibi za bogaćenje i učvršćivanje njegove vlasti! Šta na ovo velite? Opet ništa! Zanemeli ste! Naravno da jeste! U klopci ste! Razgolićeni, demaskirani, razoružani! Potpišite Zapisnik! Napišite koliki su vam prihodi, nabobe?!
FRÖLICH: Mali, gospodine...
FROST: Onda je više nego izvesno da vi o komunizmu sanjate!
FRÖLICH: Uostalom, možda oni i nisu tako mali. Veliki su troškovi života, pa mi se čini da su mi prihodi mali...
FROST: Cene su, dakle, za narod nedostižne?
FRÖLICH: Nisam kazao da su nedostižne, samo visoke...
FROST: Kakve su cene koje se platom ne mogu dostići?
FRÖLICH: Nedostižne, dovraga!
FROST: Šta se onda bunite? Sa vama se čovek uvek mora zaplesti u neke semantičke svinjarije! Dobro... kad ste mu se žalili, da li je g. Konrad sa vama saosećao?
FRÖLICH: Jeste...
FROST: I da li vam je dao povišicu?
FRÖLICH: Nije...
FROST: Zašto, ako je sa vama saosećao?
FRÖLICH: Nije mogao zbog visokih troškova.
FROST: Života?
FRÖLICH: Proizvodnje, gospodine. Hoću da kažem da g. Konradu visoki troškovi nisu smetali da dobro živi. Smetali su mu samo da mi da povišicu pa da i ja živim bolje.
FROST: Iz toga proizilazi da se i g. Konrad žalio na situaciju!
FRÖLICH: Jeste.
FROST: On kaže da nije. On kaže da ste se samo vi žalili. Kaže da jer po njemu naša situacija u privredi sjajna, ali da po vama privreda ide do vraga!
FRÖLICH: To je laž. Ona ide do vraga po njemu!
FROST: Stavićemo onda da ide po obojici: g. Konrad je, dakle, bio očigledno nezadovoljan, sad – onaj koji nije zadovoljan – kako se zove?
FRÖLICH: Ja mislim – nezadovoljnik?
FROST: Tako je, Frölich. A da li je taj koji je nezadovoljan jednom zemljom, njen prijatelj?
FRÖLICH: Ja mislim da nije.
FROST: Tako je Frölich. Konrad je dakle njen neprijatelj...
FRÖLICH: (Poletno) Tako je! Neprijatelj! Dripac! Bandit!
FROST: A vi ste se sa njim družili...
FRÖLICH: Ja to nisam znao, na časnu reč, gospodine, ja to tek sada vidim u pravom svetlu! Tog gada! Da sam znao, lično bih ga prijavio! Uostalom, ja ga prijavljujem! Ja ga ovog časa prijavljujem! I ženu mu polu-Židovku prijavljujem! Pišite, gospođice, tek sad ćemo početi da zaista pravimo taj Zapisnik...
FROST: Kakvo ste vi preispoljno đubre, Frölich, kakav neverovatan podlac?!
FRÖLICH: Ja sam patriota. Patriote ne mogu biti podlaci!
FROST: A zašto ne? Da li je patriota naših neprijatelja za nas častan čovek? Nije. On je za nas podlac. On je, dakle, i patriota i podlac. Podlac upravo stoga što je patriota. Da nije patriota bio bi za nas častan čovek. Uostalom, to se ne odnosi na vas, Frölich...
FRÖLICH: I ja se nadam...
FROST: Jer vi ne izdajete svog JEDNOMIŠLJENIKA iz patriotskih razloga
nego da bi sebe i svoju krivicu prikrili...
FRÖLICH: Mi nismo jednomišljenici...
FROST: Citiram Zapisnik. "ISLEDNIK: I da li se u tim razgovorima slažete? FRÖLICH: Da. ISLEDNIK: A kako se zovu ljudi koji se u mišljenju slažu?"
FRÖLICH: (Sumorno) Jednomišljenici.
(VIII deo Ovde)
No comments:
Post a Comment