(VII deo Ovde)
FROST: Tačno, upravo ste to i rekli. Jednomišljenici, dakle. I šta je to kad se
sastane grupa jednomišljenika?
FRÖLICH: Nas je bilo samo dvojica...
FROST: Ne držite valjda da je za grupu potrebno da vas bude hiljadu?
FRÖLICH: Više od dvojice u svakom slučaju...
FROST: Ne pokušavajte me u tehnici ilegalnog organizovanja Frölich. Ja znam šta su to trojke...
FRÖLICH: Mi smo bili dvojka, samo nas dvojica...
FROST: Zapisaćemo da ste se u početku sastajali po novom sistemu "dvojki"... Uostalom, to je svejedno. Važno je da je Crkva bila potpuno prazna i da ste vi nesmetano mogli da se dogovarate...
FRÖLICH: Ta to je bila nedelja, Crkva je bila dupke puna!
FROST: Šta onda dokazuje da vas nije bilo više od dvojice?
FRÖLICH: Pa ništa, ali...
FROST: Ima li načelnih smetnji da se dvojici zakonspirisanih zaverenika
pridruži još jedan, pa još jedan...
FRÖLICH: Mi nismo bili zaverenici!
FROST: Ko govori o vama. Pitam načelno...
FRÖLICH: Načelno nema smetnji...
FROST: Ostavite načela, Frölich, načela su vam i došla glave. Ima li ili nema
smetnji da vam se neko pridruži?
FRÖLICH: (Slomljeno) Nema.
FROST: I je li to onda grupa? Jel' time onda zadovoljena vaša strast za
jezičkim savršenstvom. Je li to grupa?
FRÖLICH: Jeste.
FROST: Neprijateljska grupa?
FRÖLICH: (Živne) Pa, bogami gospodine, ljudi se skupe i da idu na proslavu vatrogasnog društva...
FROST: Jeste li se vi i g. Konrad skupili da idete na proslavu vatrogasnog
društva?
FRÖLICH: Nismo. Mi smo mogli da se dogovaramo i za kuglanje!
FROST: Pa, jeste li se za kuglanje dogovarali?
FRÖLICH: Nismo.
FROST: Niste, Frölich, niste! Umesto toga vi ste vodili neprijateljske
razgovore!
FRÖLICH:Pa, zaboga gospodine, ne moraju ljudi baš uvek da vode neprijateljske razgovore, mogu ponekad da govore i o vremenu, cveću...
FROST: Pa, jeste li vi govorili o vremenu i cveću?
FRÖLICH: Nismo, ali...
FROST: Prestanite onda da me mučite! Jeste li priznali da je g. Konrad
neprijatelj Države?
FRÖLICH: Jesam, ali...
FROST: Jeste li priznali da ste bili njegov jednomišljenik?
FRÖLICH: Jesam, ali...
FROST: Jeste li priznali da ste se sa svojim neprijateljskim jednomišljenikom u grupi sastajali?
FRÖLICH: Jesam, ali...
FROST: Jeste li priznali da ste tada vodili neprijateljske razgovore?
FRÖLICH: Nisam, ali...
FROST: Niste, ali hoćete? (Pauza) Haj'te, Frölich, treba to jednom okončati... Imate li vi, pobogu čoveče, nekog posla ili za vas vreme ništa ne znači! Imate li kuću, porodicu koja vas zabrinuto čeka? Odanu ženu, verne prijatelje... Priznali ste da ste g. Konrad i vi bili neprijatelji?
FRÖLICH: Jesam.
FROST: A mogu li neprijatelji voditi prijateljske razgovore?
FRÖLICH: Ne mogu. Oni vode neprijateljske razgovore.
FROST: A kako se zove grupa koja vodi neprijateljske razgovore?
FRÖLICH: Neprijateljska grupa.
FROST: Stavićemo: "Okrivljeni Frölich priznaje da je već duže vremena pripadao neprijateljskoj grupi o čijim će ciljevima podrobno govoriti..."
FRÖLICH: O kakvim ciljevima?
FROST: O ciljevima vaše ilegalne grupe, naravno. Niste pravili ilegalnu ćeliju da bi po parkovima sadili ruže. Ili jeste? Jeste li ruže hteli da sadite?
FRÖLICH: Nismo.
FROST: Eto vidite. Neki ste važan cilj morali imati...
FRÖLICH: Najbolje da o tome govori g. Konrad. Evo vam Konrada!
FROST: U redu. Samo najpre potpišite. Tako. Uspravite se na stolici! Ne spavajte! Podignite glavu! U oči me gledajte! Krajnje je vreme da se sa ovim Zapisnikom u koštac uhvatimo, Frölich. Vi i ja smo dovoljni da sastavimo konce cele te banditske organizacije!
FRÖLICH: (Pušta neki neartikulisani krik)
DAKTILO: "FRÖLICH: Aaaaaaaa!" Tri znaka usklika. Pasus.
FRÖLICH: Prokleti da ste! Vi ste kazali da pljuvanje nije nikakav zločin, obećali ste da ćete me pustiti ako priznam!
FROST: Smirite se, ne možemo pod ovakvim uslovima raditi!
FRÖLICH: Ja neću da radim, ja hoću kući!
/Ujednačeno kucanje pisaće mašine postepeno se pretvara u neujednačenu piščanu paljbu. Zatim se ona ujednači, i dostiže kulminaciju, tako da Frost mora vikati da bi je nadjačao./
FROST: (Ubedljivo, sa porastom u intenzitetu) Vidite, Frölich, da je ostalo samo na tom pljuvanju, neka ga đavo nosi, ja bih vas pustio, rizikovao bih možda i ukor, jer saosećam sa vama, ali vi ste vršili i intenzivnu neprijateljsku propagandu, Frölich, sami ste priznali,
vi ste širili besramne boljševičke laži o bedi i diskriminaciji, i plutokratske o teroru u zemlji, čak i u vlastitoj bračnoj postelji, Frölich, ulica vam, kafana i crkva za to nije bila dovoljna, vi ste potpisali da vas je to izdajničko držanje dovelo do stvaranja zavere sa g. direktorom Konradom i još neidentifikovanim licima u verovatnom cilju obaranja legalnog poretka,
uz verovatan naslon na jednu a verovatno i više stranih sila, čiji je agent, najverovatnije, bila ona tajanstvena dama, Frölich, koja vas je primala kad nikoga kod kuće nije bilo – zar bi joj inače konspiracija bila potrebna – i koja je neprestano menjala skrovište, verovatno da ne bi bila otkrivena,
da LILLY SCHWARZKOPF, Frölich, Lilly Schwarzkopf, koja vam nije davala novac za vaše šešire – ta sami ste priznali da su uvek bili na broju – nego najverovatnije za državne tajne koje ste joj predavali, i tako počinili akt špijunaže u korist jedne, a verovatno i više stranih sila...
/U kancelariju provaljuje Fighter. Tišina, ali čim se progovori, mašina opet zamenjuje pucnjavu./
FROST: Šta je ovo? Šta znači ova interupcija? Ko ste vi?
FIGHTER: (Patetično) Revolucija, drugovi policajci, narodna revolucija! Mudri Staljin nas je učio kako da je podignemo, mi smo mu se zavetovali da ćemo je podići, i mi smo, druže Staljine, ispunili taj zavet; mudri Staljin nas je učio kako da vlast osvojimo, mi smo mu se zavetovali da ćemo je osvojiti, i mi smo, druže Staljine, i taj zavet ispunili... Ja, lično, Karl Fighter preuzeo sam policiju. Gde je moj astal?
FROST: Do sto vragova, ništa nisam čuo!
FIGHTER: A zašto ništa niste čuli? Zato, drugovi, što je vladajuća klasa slepa i gluva! A zašto je, drugovi, vladajuća klasa slepa i gluva? Zato, drugovi, ....
FROST: Ako dopustite, nisam vas čuo zbog ovog zvekana i njegovih priča. Kad saslušavam ja obično ne znam za sebe!...
FIGHTER: A, vi ste taj narodni krvnik? Ustanite! Ne ti tamo, šmokljane, vi!
FROST: Načelnik Frost, na dispoziciji!
FIGHTER: Kakva svinja!
DAKTILO: Izražava li se time pitanje, čuđenje ili tvrdnja?
FROST: Ja mislim... da to zavisi...
FIGHTER: Samo od naroda, drugovi, zavisi gde će se koji znak udariti! A možda ćemo ih sve izbaciti kao reakcionarne! Pogotovu znak pitanja!
FROST: Šta će onda biti sa Zapisnicima? Kako će se onda sastavljati Zapisnik? Znak pitanja je sasvim dobar znak!...
FIGHTER: Znak pitanja je bio dobar, čak i napredan znak, dok je izražavao nepoverenje prema postojećoj buržoaskoj stvarnosti. Ali čim se promenila stvarnost, drugovi, znak je, dijalektički, postao nazadan.
FROST: A šta će biti sa tačkama, ako smem pitati?
FIGHTER: One nas samo zadržavaju. Možda ćemo zbog parada i proklamacija ostaviti samo znak usklika! I ko je vama dozvolio da sednete, Frost? Jesam li vam dozvolio da sednete? Nisam, drugovi, nisam dozvolio...
FROST: (Hladno) Samo na prvi pogled – proklet bio što to kažem, ali moram – stojeći je položaj za okrivljenog teži. Najbolji se rezultati postižu na klupi od čamovine.
FIGHTER: Sedite onda, Frost. Jer ko će ovde biti okrivljeni? Vi ćete, Frost, biti okrivljeni.
FROST: Naučni principi savršene istrage važe bez obzira na kome se primenjuju, ali ja, lično, sumnjam da ste vi za to dovoljno obrazovani, Fighter!
FIGHTER: A zašto nisam obrazovan? Zato, drugovi, što mi takvi kao Frost nisu dali da idem u školu, nego su i mene i moju klasu držali u mraku neznanja! Ali ću sada, drugovi, i ja u školu! Svi ćemo u školu!
FRÖLICH: Molim, druže, hoću li i ja u kakvu školu?
FIGHTER: Ko si ti? Na kakvoj si ti ovde dužnosti?
FRÖLICH: Molim, druže, ja sam Frölich. Ja sam ovde na dužnosti okrivljenog. Oni kažu da sam pljunuo ispod Zastave.
FIGHTER: Pravilno.
FRÖLICH: Ali, naravno, ja sam nevin, ja to nisam učinio!
FIGHTER: Zašto bi to bilo "naravno"? Zašto bi, drugovi, bilo "naravno" da ugnjeteni radnik ne pljune zastavu koja oličava njegove ropske lance? Ne bi bilo "naravno", drugovi! "Naravno" bi bilo da je pljune!
FROST: S vašom dozvolom, to je bio i moj zaključak.
FRÖLICH: Slažem se, samo ja nisam mogao da pljunem...
FIGHTER: Zbog zaostalosti, zbog nedostatka klasne svesti?
FRÖLICH: Zbog nedostatka pljuvačke, druže. Bio sam mučki žedan...
FIGHTER: A šta to znači, drugovi, kad neko prolazi pored omražene Zastave, pa ne oseti ni potrebu da je popljuje, jer da je potrebe, pljuvačke bi se već našlo? To znači, objektivno, da je smatra svojom!
FRÖLICH: (Uzbuđeno) Pa, Frost, dobro zna da je ne uvažavam. On me je za to i uhapsio. On kaže da je to logično!
FIGHTER: Nema više logike. Logika je buržoaska predrasuda, drugovi!
(IX deo Ovde)
No comments:
Post a Comment