Ovo je deo Dnevnika koga je Ljiljana Pekić "skinula sa traka" a koga je Borislav Pekić diktirao u magnetofon, pod određenim datumima.
Utorak, 9. 10. 1984. godine.
Otvaranje rana.
Ovde je jedan članak iz "Gardijana" od 8. 10. koji opisuje jedno od najinteresantnijih tekućih suđenja u Americi, gde bivši američki komandant iz Vijetnama general Viljem Vestmorlend tuži NBC televizijsku mrežu
zbog dokumentarnog filma od 23. januara 1982. godine (gde je on optužen za konspiraciju sa visokim vojnim licima Sajgona) da permanentno potcenjuju snagu vijetnamske vojske i Vijetkonga, kako bi u Americi podigli raspoloženje za rat i pružili nadu za brzu pobedu.
Lista najbogatijih androida.
"Sandej Tajms" donosi listu od 100 najbogatijih ljudi na svetu, pa među njima i u Velikoj Britaniji. Na prvom mestu je kraljica, zatim vojvoda od Vestminstera, koji drži više od polovine centralnog Londona, a zatim dolaze velike familije kao što su Senzberu, Goldsmit, itd.
Interesantno je međutim da u Engleskoj najviše bogatstva izgleda donosi hrana. Ako se izuzme kraljica čiji su izvori prihoda raznovrsni, vojvoda od Vestminstera živi od poseda zemljišta u Londonu, ali prvi veliki industrijalci su industrijalci mesa i hrane.
U Americi međutim na prvom mestu je naravno američki Geti, na trećem je Pakard, od onih za koje znam, a tek na devetom je Rokfeler. U Americi za razliku od Engleske, gde posed zemlje, nepokretnina i hrane dominiraju, ako isključimo Pol Makartija koji zarađuje u oblasti muzike i u prvih je deset, u Americi su to kompjuteri i nafta. Geti je nafta, pa onda dolazi peti Hant – nafta, šesti – nafta, sedmi – nafta, i poslednji je – nafta, a zatim kompjuteri takođe visoko stoje.
U Australiji prvi je veliki vlasnik koncerna novinskog Merdok, koji i u Engleskoj ima takođe listove, i Farfaks familija koja je druga a takođe ima novine, a zatim dolazi živina, meso i posed nekretnina.
U Japanu na prvom mestu je farmaceutika, porodica Vehara, zatim Hi-Fi, ali ono što sam ja pretpostavljao – kompjuteristika i visoka tehnologija, izgleda da nije na takvoj ceni.
Zatim dolazi jedna pojedinačna lista lista uz komentar koji je vrlo interesantan i koji sam stavio u svoj pismeni dnevnik.
Sreda, 10. oktobar 1984. godine.
Smrt dinosaurusa i kosmički jo-jo.
Još 1980. godine Luis i Valter Alvarez izneli su teoriju o smrti dinosaurusa prouzrokovanu velikim klimatskim nenadnim i brzim promenama izazvanih padom velike komete na zemlju oko 65 miliona godina ranije. Uništenje tih velikih, moćnih životinja otvorilo je put sisarima i nama i carstvo njihovo zamenilo carstvom amala i najzad čoveka.
Međutim postavlja se pitanje da li ova kataklizma može da se ponovi? Ispitivanja zemljine kore pokazala su da se u nekim pravilnim dužim ili kraćim ritmovima događaju te iznenadne anihilacije.
Veliki krug anihilacije otprilike se događa svakih 250 miliona godina dok se manji krug, kako se u članku "How Our Dinosaurus May Have Been Clobbered by a Galactic Yo-yo", napisan od strane Džon Gribina, konsultanta za fiziku časopisa "Nju Sajantist", događa otprilike svakih 30 miliona godina.
Jedan proces koji se tiče same zemlje ne bi mogao da bude uzrok ovakvih promena i pretpostavlja se naravno da se objašnjenje mora tražiti negde u svemiru. Svakako je osnovni uzrok udarac komete o zemlju ili prolazak zemlje kroz oblak kometske prašine koja zaklanja sunce i na taj način izaziva poremećaje u klimi i oslobađa u slučaju komete energiju koja je ravna iznenadnoj zajedničkoj eksploziji svih nuklearnih oružja na zemlji.
Objašnjenja izneta u članku tiču se i tog dugog i tog kratkog terma anihilacije. Za dug - jedino objašnjenje može se naći u kosmičkom ritmu koji zemlju kroz svemir vodi oko vlastite Galaksije, dakle u vremenu od jedne galaktičke godine koja se poklapa sa 250 miliona godina.
Naša Galaksija, kaže se u članku, je spiralni sistem gde se zvezde i oblaci gasova i prašine šire u obliku diska i dve spiralne ruke koje se okreću oko centra i orbit solarnog sistema je takav da nas nosi kroz tu spiralnu ruku svakih 250 miliona godina.
Tako mi prolazimo kroz oblak prašine i kometa koje izazivaju onda tu tešku planetarnu nesreću. Što se tiče kratkog terma naučnici se ne mogu složiti da li je on zaista 30, 28 ili 32 miliona godina, što naravno za život planete ne znači mnogo, ali za život eventualnog čovečanstva može biti presudna razlika.
Prvo objašnjenje jeste da sunce može imati jednog nevidljivog pratioca, jednu zvezdu čiji je orbit takav da prolazi kroz tzv. "Ort" oblak, to je oblak prašine i kometa, da prolaskom kroz taj oblak uzdrmava komete, oslobađa ih svakih 28 miliona godina.
Nešto bolje objašnjenje koje je dao Smiluhovski sa Univerziteta u Teksasu. On kaže da iako naša Galaksija ima oblik diska kao gramofonska ploča, zvezde kao sunce ne kreću se u planimetrijskoj ravni tog diska nego poput galaktičkog jo-jo-a sličnog igli šivaće mašine prolaze kroz tu ravan gore – dole.
Svaki taj pokret se događa jednom u 30 miliona godina i tada prolazi solarni sistem kroz srednji plan Galaksije, gde su naročito koncentrirani ti oblaci gasova i te skupine kometa, koje se onda oslobađaju i izazivaju nesreću.
I ova teorija ima jednu malu manu. Naime mi smo već prošli pre 11 miliona godina kroz tu srednju ravan naše Galaksije, a geološka ispitivanja zemlje nisu pokazala da je u to vreme došlo do ikakve nesreće.
Paradoksi.
Ako je sve nužno, ni greške nisu slučajne.
*
Umetnost je jedini otpor realnosti koji uspeva. Otpor je, naravno, prividan, jer je i umetnost privid. Ali budući da je privid i realnost, to se ne oseća, pa sva tri privida deluju kao da to nisu.
*
Borba za moć nad planetom koja umire, liči mi na rat oko groblja.
*
Da li mogućnost pravljenja paradoksa dokazuje postojanje paradoksa u realnosti – ne, inače bi tvorevine uobrazilje obavezivale realnost.
Rasa i rasizam.
Koja je prva ljudska misao majmuna? Kada i kako je majmun shvatio da više nije majmun, da je čovek, da je nešto drugo? (Ta prva misao mora biti nešto novo, neko naročito iskustvo.) Ali isto tako shvatanje svoje izdvojenosti iz prirode mora u osnovi biti rasističko.
Rasizam ne odlikuje u prvom redu potreba da se vlada nižima od sebe, nego osećanje izdvojenosti, posebnosti i žudnja za tom izdvojenošću. Potreba za moći može ali ne mora da sledi. (Rasističke teorije o izdvojenom, paralelnom životu crne i bele zajednice, teorije rasnog nemešanja i segregacije.)
Svaka izdvojenost potiče od poređenja (najčešće na tuđu štetu) ali i vodi poređenju, dakle učvršćenju i definisanju razlika.
Svako definisanje razlika učvršćuje samosvest rase (grupe, nacije, vrste).
Iz te samosvesti zatim nužno ističu i vladanja nad onima s kojima su poređenja opet nužno ispala na njihovu štetu.
Rasizam je prošireni oblik pojedinačnog ljudskog egocentrizma, i kao takav neiskorenjiv je bez odricanja od tog egozentrizma.
Koreni rasizma nisu u kolektivnoj svesti nego u pojedinačnoj svesti u našem osećanju da smo bolji i vredniji od drugih ljudi. Rasizam je kolektivna maska za jedno individualno osećanje nadmoći. Bez tog individualnog osećanja nadmoći, bez naše potrebe da budemo od drugih - bolji, mudriji, pametniji, iskusniji, ne bi bilo ni onoga što zovemo rasizmom u kolektivnom smislu.
Rasista je dakle svaki čovek koji sebe smatra nadmoćnijim od bilo kog drugog čoveka, koji smatra svoje pravo na život starijim i vrednijim od prava bilo kog drugog čoveka. Svet je zapravo prepun rasista.
No comments:
Post a Comment