Dnevnik 1970-III deo

Dnevnik 1970-III deo
Iz neobjavljenih dnevnika Borislava Pekića. Izbor Ljiljane Pekić.
(II deo Ovde)

Januar 1970. godine.

12. Povodom beleške pod 8. (vidi OVDE). Ovo, razume se, nije prvi niti će biti poslednji slučaj da “slobodno” izražavanje mišljenja ima za posledicu obračun sve do ataka na egzistenciju.

Medjutim, kanda se još ranije, pre slučaja sa “Predlogom za razmišljanje” i Književnim novinama, sve jasnije i sve izgradjenije počela, u načinu delovanja komunističke centrale, da ispoljava nova, nazovi samoupravna demokratska praksa, njena osnovna načela su:



prikrivanje diktature posredstvom angažovanja masa za ciljeve koji bi se inače prinudom morali ostvarivati (kao da pritisak na mase takodje nije sila);

zatim, prenošenje represivnih instrumenata sa državnih organa na gradjane, pri čemu nije isključeno da ćemo na vrhuncu ove farse imati državne organe kao “odbranu” od demokratskih inicijativa, umesto da im oni budu izvršioci (zar nadzorno osoblje na Golom otoku nije “smirivalo” obračune medju prognanicima!).

Najzad, postupnost u realizaciji cilja. Najpre se, naime, u štampi (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “Odgovori na poslanička pitanja – Predstoji debata o zloupotrebama u visokoškolskoj nastavi – Dekani Filozofskog i Filološkog fakulteta i rektor Univerziteta različito ocenjuju nedavne razgovore u Srpskom filozofskom društvu”. Prim. Lj. P.) odredjena pojava notira i generalno okarakteriše kao neprijateljska (Barbijerivi članci o skupu u Studentskom domu).

Onda jedna formacija SKJ, recimo Gradski komitet Beograda (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “Zaključci Gradskog komiteta”. Prim. Lj. P.) izvrši specifikaciju političke krivice i u vidu cirkulara ovaj materijal sa “egzekucionom listom imena” odašlje na stvarnu nadležnost partijskih organizacija, od koji se, dabome, “s razlogom očekuje da će rasmotriti postojanje ovakvih pozicija u svojim užim sredinama”.

Iza toga, prirodno, komunističko jezgro traži od svojih užih sredina da se preduzmu sankcije.

Sad više nije reč o političkoj nego o profesionalnoj odgovornosti – Živorad Stojković kao urednik ima da dobije nogu (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “’Prosveta’ – Komunisti se ogradjuju od stavova Svete Lukića i Živorada Stojkovića”. Prim. Lj. P.) ... kao i Mihiz u svoje vreme.

U medjuvremenu se već vodi briga i o daljim koracima.

Pritisak “odozdo” formulisaće M. Popović u zahtev da se u ime očuvanja demokratije predje na krivično gonjenje.

Mehanizam je providan. Ali funkcioniše.
(IV deo Ovde)