Iz neobjavljenih dnevnika Borislava Pekića. Izbor Ljiljane Pekić.
(XIV deo Ovde)
Januar 1970. godine.
68. Skandal ili hrišćanska poslanica Miro Glavurtića.
Ovoj projekciji budućnosti (prema Matiji) prisutni: M. Djilas, gdja Barović, Udovički (hrabri radikalni student koji nema hrabrosti da iz partije izadje), dopisnik Agence-France sa suprugom (otišao neposredno pre Mirovog ludila), Matija Bećković sa suprugom, Mirko Kovač, Desa Trevizan, ja i Ljiljana.
Bilo je reči o jednom katoličkom svešteniku koji je učestvovao u antisrpskim pogromima. Revoltirani Miro je izjavio da je to laž. Prema njemu katolička crkva nije saradjivala sa ustašima ni kao organizacija ni pojedinačno.
Na pominjanje Stepinca, Miro je dobio napad, oborio je sa komode čaše, nazvao nas banditima, majku opsovao Djilasu i Matiji (ja sam u raspravi oko popova mudro ćutao, te bio poštedjen), poobarao sve kapute – ne u potrazi za svojim, već onako - i uprkos mojim smirivanjima, u pratnji svoje konsternirane supruge napustio kuću.
Tome se više nema šta dodati, osim da sam ja, bez ikakvih stvarnih razloga, pokušao da njegov postupak objasnim. Glavurtić je uvek govorio o tome da ludilo vlada svetom. Slažem se. Jedan od njegovih najvitalnijih izvora je u ljudima njegovog kova.
69. Državnik menja poruke kao i pisac – samo ih upućuje preko policije.
70. Teror koji pisci sprovode nad svojom okolinom dokaz je njihove žudnje za moći. Slava je ovde samo zamena za vlast. Neko ko život provodi gradeći imaginarne svetove ne može a da ne oseti potrebu da bude graditelj, i u ovaj stvarni uključi.
71. Povodom razgovora sa M. Djilasom (beležnica od 3. januara).
Neko ko želi vlast samo zato da bi ispravio (ne okajao, jer to je stvar ponašanja pred Bogom a ne pred ljudima!) pogreške svoje bivše politike – tašt je u povratu. U tom novom svetlu ko garantuje da Savle opet neće postati Pavle, ili da Pavle opet neće biti Savle?
Ako takav čovek kaže: “Jednom sam teško pogrešio, ali SAD sam, evo, duboko ubedjen da sam u pravu” – samo ponavlja pogrešku koja ga je i prvi put odvela u greh. Svaka pogreška najpre počinje od čvrstog ubedjenja.
72. Da li RAZUMEVANJE proces, čin ili program? (Čin u smislu otkrovenja.) Koliko mi vremena treba da razumem osobu koju volim, onu koju cenim, onu koju mrzim ili koju prezirem? A koliko će na to razumevanje čekati osoba koju uopšte ne poznajem? Da li je razumevanje oblast akcije ili reakcije? Ili samoakcije? (XVI deo Ovde)
No comments:
Post a Comment