“Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića
KAKO RAZLIKOVATI ENGLESKE KLASE?
Postoje različite definicije klasa i klasnog društva. od kojih je istorijski-marksistička trenutno najproduktivnija, ali ćemo se iz ličnih razloga ovom prilikom uzdržati od bavljenja tim produktima. Umesto toga, pokušaćemo da iznađemo kakva bi bila engleska definicija, da Englezi s istim žarom priznaju postojanje klasa s kojim žarom to postojanje upražnjavaju.
Tada bi ona otprilike ovako glasila: klase su istorijski formirane drustvene formacije koje izražavaju strast za igrom, pri čemu je, ako se ona ispoljava prema kriketu, reč o višoj, a ako je fudbalu okrenuta – o nižoj klasi.
Postoje, razume se, i neke druge razlike, u poreklu, odgoju, bogatstvu, socijalnom statusu, pogledu na svet itd, ali su one, spram osnovne deobe na poklonike kriketa i obožavatelje fudbala, krajnje irelevantne. Neko će možda reći da graničnu liniju čini i jezik. Tvrdiće da u Engieskoj više klase govore bolji engleski od nižih. (Kod nas, posto klasnih razlika nema, svi govore rdavim.) To je istina.
Samo, ne voli Englez kriket zato što govori bolji engleski, a fudbal što govori rđav, već govori bolje što ide na kriket, a gore što gleda jedino fudbal. Ako, dakle, kao merilo uzmete razumevanje kriketa, s kojim se mora početi još u genima, inače vam je sve uzalud, ono neće Engleze podeliti na poštovaoce igre i ignorante, već i na višu klasu koja ga igra i razume, i nižu što ga ne igra i ne razume.
(To je i glavni razlog što stranci, koji ga ne igraju jer ga ne razumeju, spadaju u nižu klasu, bez obzira šta bi o sebi mislili u vlastitoj zemlji.) Fudbal će ići istom linijom, samo u obrnutoj funkciji: deliće nižu od više. (I opet strance, jer ga većina razume, ostaviti u nižoj.)
Znati sve o kriketu, uživati u nečemu što je većini ljudi čista misterija – u tome i jeste bar pola zadovoljstva od poznavanja kriketa – znači da ste ga igrali već u koledžu, jer u Indiji više niste mogli, ali i izvesnu predispoziciju uma za gnjavatorske zaplete, savršeno nepojamne za sve druge ljude. Poznavanje fudbala, čak i ako ga lično niste igrali, definitivno vas svrstava u niži društveni red, a po izvesnim strožijim ovdašnjim autoritetima, i u niži red ljudi uopšte, premda vam se to nikad otvoreno ne kaže.
Nepoznavanje ni jedne od ovih klasnih igara ostavlja vas u intelektualnom besklasnom limbu, ukazujući usput na izvesnu perverznost karaktera, koja, ako slučajno dobro igrate šah, postaje definitivno utvrđena.
Kriket vam ne mogu objasniti. Igra se na igralištu sličnom fudbalskom, ali dok se na ovom trči, tamo se stoji. Ponekad čak i leži. Od tuceta u svečano, belo odevenih igrača, samo trojica čine izvesne, uvek iste pokrete. Jedan čovek gađa drugog loptom koju ovaj nastoji batinom što dalje u polje da otera.
Tu je i treći. On pravi čudne pokrete telom i udovima, koje nikad nisam sasvim razumeo. Mislio sam najpre da je on tu loptu da uhvati ako se batom ne odbaci, ali kako ga u tome nikad nisam uhvatio, pretpostavku moram da odbacim. Ostali se igraci šetaju, razgovaraju ili, kako rekoh, sunčaju, izvaljeni u travi. Da neko čita knjigu, nisam video.
Rečeno mi je da se i to događa. Utakmica se igra mesecima. Nisam siguran završava li se uopšte. Ili je to uvek ta jedna utakmica, prva s kojom je sport počeo, da završi kao najvažniji dar što ga je Britanska Imperija ostavila svojim bivšim kolonijama. Sudije su, takođe, u belom i liče na berbere bez posla. Bez posla, velim, jer nikad nisam video da se u igru mešaju.
Najvažnija je veština s kojom se lopta protrlja o bedro pre nego što se baci, i ona s kojom na zemlju padate a da ne isprljate odelo. Takode je važno ne dobiti zapaljenje pluća na kiši. Neko drugo umeće nisam zapazio.
Fudbal je na ostrvu znatno življi, iako pripada radničkoj klasi koja je prilično mrtva. U svakom slučaju, u vreme ovolikog prosperiteta neobično je videti 22 odrasla čoveka kako jure jednu loptu, iako je svaki od njih dovoljno imućan da može imati svoju.
Proterivanje lopte kroz nekakvu kapiju isključivo nogom, jer ruke su dopuštene jedino u tuči, takođe je cepidlačenje koje je samo engleska morbidna mašta mogla izmisliti. Na Kontinentu igra zvanično traje čas i po. Ovde traje kudikamo duže, ako se računa vreme za policijske intervencije i odnošenje žrtava.
Najvažnija razlika, osim klasne, između kriketa i fudbala, barem u Engleskoj, u tome je što se kriket igra, odnosno ne igra, isključivo na terenu, a fudbal pretežno na tribinama za gledaoce. Najvažnija je sličnost u tome što obe igre služe klasnoj diferencijaciji.
Kod nas se, posle pobedonosne revolucije, klasna diferencijacija izvodila na nešto dukčiji način. Naše je poimanje klasa bilo drukčije, a nismo ni imali klasu koja igra kriket i time se odmah izdvaja kao viša, pa su često stradali i ljubitelji fudbala, koji bi, u načelu, morali biti pošteđeni. Revolucija u Engleskoj, bar u tom smislu, imaće posao, premda će joj u svemu ostalom biti teže.
Englezi su, kao što je poznato, izmislili i kriket i fudbal, pa se može reći da su izmislili klase, i da, bar u tom pogledu, Marksa možemo osloboditi krivice. Pitanje je samo šta je bilo prvo.
Da li su se najpre razlikovali, pa zbog toga izmislili različite igre, ili su ih izmislili da bi se razlikovali i međusobno, pošto su odvajanje od sveta već uveliko postigli?
No comments:
Post a Comment