Kako razlikovati engleske klase?

“Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića

KAKO RAZ­LI­KO­VA­TI EN­GLE­SKE KLA­SE?

Po­sto­je raz­ličite de­fi­ni­ci­je kla­sa i kla­snog društva. od ko­ji­h je isto­rij­ski-mark­si­stička tre­nut­no naj­produk­tiv­ni­ja, ali ćemo se iz ličnih raz­lo­ga ovom pri­li­kom uzdržati od bav­ljen­ja tim pro­duk­ti­ma. Ume­sto toga, pokušaćemo da iznađemo ka­kva bi bila en­gle­ska de­fi­ni­ci­ja, da En­gle­zi s istim žarom pri­zna­ju po­sto­jan­je kla­sa s ko­jim žarom to po­sto­jan­je upražnja­va­ju.

Tada bi ona ot­pri­li­ke ova­ko gla­si­la: kla­se su isto­rij­ski for­mi­ra­ne dru­stve­ne for­ma­ci­je koje izražavaju strast za igrom, pri čemu je, ako se ona is­pol­ja­va pre­ma kri­ke­tu, reč o višoj, a ako je fud­ba­lu okre­nu­ta – o nižoj kla­si.

Po­sto­je, raz­u­me se, i neke dru­ge raz­li­ke, u po­re­klu, od­go­ju, bo­gat­stvu, so­ci­ja­l­nom sta­tu­su, po­gle­du na svet itd, ali su one, spram osnov­ne de­o­be na po­klo­ni­ke kri­ke­ta i obožava­tel­je fud­ba­la, krajn­je ire­le­vant­ne. Neko će možda reći da gra­ničnu li­ni­ju čini i je­zik. Tvr­diće da u En­gi­e­skoj više kla­se go­vo­re bol­ji en­gle­ski od nižih. (Kod nas, po­sto kla­snih raz­li­ka nema, svi go­vo­re rda­vim.) To je isti­na.



Samo, ne voli En­glez kri­ket zato što go­vo­ri bolji en­gle­ski, a fud­bal što go­vo­ri rđav, već go­vo­ri bol­je što ide na kri­ket, a gore što gle­da je­di­no fud­bal. Ako, da­kle, kao me­ri­lo uzme­te raz­u­me­van­je kri­ke­ta, s ko­jim se mora početi ­još u ge­ni­ma, inače vam je sve uza­­lud, ono neće En­gle­ze po­de­li­ti na po­što­va­o­ce igre i ig­no­ran­te, već i na višu kla­su koja ga igra i raz­u­me, i nižu što ga ne igra i ne raz­u­me.

(To je i glav­ni raz­log što stran­ci, koji ga ne igra­ju jer ga ne raz­u­me­ju, spa­da­ju u nižu kla­su, bez ob­zi­ra šta bi o sebi mi­sli­li u vla­sti­toj zem­lji.) Fud­bal će ići istom li­ni­jom, samo u obr­nu­toj funk­ci­ji: deliće nižu od više. (I opet stran­ce, jer ga većina raz­u­me, osta­vi­ti u nižoj.)

Zna­ti sve o kri­ke­tu, uživa­ti u nečemu što je većini lju­di čista mi­ste­ri­ja – u tome i je­ste bar pola za­do­voljstva od po­zna­van­ja kri­ke­ta – znači da ste ga igrali već u ko­ledžu, jer u In­di­ji više ni­ste mo­gli, ali i iz­ve­snu pre­di­spo­zi­ci­ju uma za gnja­va­tor­ske za­ple­te, savršeno ne­po­jam­ne za sve dru­ge lju­de. Po­zna­van­je fud­ba­la, čak i ako ga lično ni­ste igra­li, de­fi­ni­tiv­no vas svr­sta­va u niži društve­ni red, a po iz­ve­snim strožijim ovdašnjim au­to­ri­te­ti­ma, i u niži red lju­di uop­šte, prem­da vam se to ni­kad otvo­re­no ne kaže.

Ne­po­zna­van­je ni jed­ne od ovih kla­snih iga­ra ostav­lja vas u in­te­lek­tu­al­nom bes­kla­snom lim­bu, uka­zu­jući us­put na iz­ve­snu per­verz­nost ka­rak­te­ra, koja, ako slučajno do­bro igra­te šah, po­sta­je de­fi­ni­tiv­no utvrđena.

Kri­ket vam ne mogu ob­ja­sniti. Igra se na igra­li­štu sličnom fud­bal­skom, ali dok se na ovom trči, tamo se sto­ji. Po­ne­kad čak i leži. Od tu­ce­ta u svečano, belo ode­ve­nih igrača, samo tro­ji­ca čine iz­ve­sne, uvek iste po­kre­te. Je­dan čovek gađa dru­gog lop­tom koju ovaj na­sto­ji ba­ti­nom što dal­je u pol­je da ote­ra.

Tu je i treći. On pra­vi čudne po­kre­te te­lom i udo­vi­ma, koje ni­kad ni­sam sa­svim raz­u­meo. Mi­slio sam naj­pre da je on tu lop­tu da uhva­ti ako se ba­tom ne od­ba­ci, ali kako ga u tome ni­kad ni­sam uhva­tio, pret­po­stav­ku mo­ram da od­ba­ci­m. Osta­li se igra­ci šeta­ju, raz­go­va­ra­ju ili, kako re­koh, sunčaju, iz­va­lje­ni u tra­vi. Da neko čita knji­gu, ni­sam vi­deo.

Rečeno mi je da se i to događa. Utak­mi­ca se igra me­se­ci­ma. Ni­sam si­gu­ran za­vr­ša­va li se uopšte. Ili je to uvek ta jed­na utak­mi­ca, prva s ko­jom je sport po­čeo, da za­vr­ši kao naj­važniji dar što ga je Bri­tan­ska Im­pe­ri­ja osta­vi­la svo­jim bivšim ko­lo­ni­jama. Su­di­je su, takođe, u be­lom i liče na ber­be­re bez po­sla. Bez po­sla, ve­lim, jer ni­kad ni­sam vi­deo da se u igru me­ša­ju.

Naj­važnija je veština s ko­jom se lop­ta pro­trl­ja o be­dro pre nego što se baci, i ona s ko­jom na zem­lju pa­da­te a da ne is­prl­ja­te ode­lo. Ta­ko­de je važno ne do­bi­ti za­palj­en­je pluća na kiši. Neko dru­go umeće ni­sam za­pa­zio.

Fud­bal je na ostr­vu znat­no živ­lji, iako pri­pa­da rad­ničkoj kla­si koja je pri­lično mr­tva. U sva­kom slučaju, u vre­me ovo­li­kog pro­spe­ri­te­ta ne­o­bično je vi­de­ti 22 od­ra­sla čove­ka ka­ko ­ju­re­ jed­nu lop­tu, iako je sva­ki od njih do­vol­jno imućan da može ima­ti svo­ju.

Pro­te­ri­van­je lop­te kroz ne­ka­kvu ka­pi­ju isključivo no­gom, jer ruke su do­pu­šte­ne je­di­no u tuči, takođe je ce­pi­dlačenje koje je samo en­gle­ska morbidna ma­šta mo­gla iz­mi­sli­ti. Na Kon­ti­nen­tu igra zva­nično tra­je čas i po. Ovde tra­je ku­di­ka­mo duže, ako se računa vre­me za po­li­cij­ske int­er­ven­ci­je i odnošenje žrta­va.

Naj­važnija raz­li­ka, osim kla­sne, između kri­ke­ta i fud­ba­la, ba­rem u En­gle­skoj, u to­me ­je što se kri­ket igra, od­no­sno ne igra, isključivo na te­re­nu, a fud­bal pre­težno na tri­bi­na­ma za gle­da­o­ce. Naj­važnija je sličnost u tome što obe igre služe kl­a­snoj di­fe­ren­ci­ja­ci­ji.

Kod nas se, po­sle po­be­do­no­sne re­vo­lu­ci­je, kla­sna di­fe­ren­ci­ja­ci­ja iz­vo­di­la na nešto dukčiji način. Naše je po­i­man­je kla­sa bilo drukčije, a ni­smo ni imali kla­su koja igra kri­ket i time se od­mah iz­dva­ja kao viša, pa su često stra­da­li i lju­bi­tel­ji fud­ba­la, koji bi, u načelu, mo­ra­li biti pošte­đe­ni. Re­vo­lu­ci­ja u En­gle­skoj, bar u tom smi­slu, imaće po­sao, prem­da će joj u sve­mu osta­lom biti teže.

En­gle­zi su, kao što je po­zna­to, iz­mi­sli­li i kri­ket i fud­bal, pa se može reći da su iz­mi­sli­li kla­se, i da, bar u tom po­gle­du, Mar­ksa možemo oslo­bo­di­ti kri­vi­ce. Pi­tan­je je samo šta je bilo prvo.

Da li su se naj­pre raz­li­ko­va­li, pa zbog toga iz­mi­sli­li ra­zličite igre, ili su ih iz­mi­sli­li da bi se raz­li­ko­va­li i međusob­no, pošto su odva­jan­je od sve­ta već uve­li­ko po­sti­gli?