Upoznavanje Engleza
“Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića
PRIRUČNIK ZA UPOZNAVANJE ENGLEZA
Ima naroda koje brzo upoznate, nikad kasnije nemajući razloga da ih menjate. Verujem da je takav i naš. Kod njega je možda tek istorija malko neobjašnjiva, on sam jasan je i razumljiv. Postoje, takođe, narodi, razvijani na drugim načelima od evropskih, koji nam zauvek ostaju nerazumljivi. Ali ima i onih koje brzo upoznate, da biste posle niza godina shvatili da ih uopšte ne poznajete, da o njima isto tako malo znate kao i o Kinezima, s kojima nikad niste živeli. Među takve narode spadaju i Englezi.
Mislite da su jednostavni, a iznenade vas neobicnom komplikovanosću, za koju ste držali da je osobina Germana kad misle, ili Slovena kad osećaju.
Mislite da su strogi, ozbiljni, pa i tmurni, a zaprepaste vas detinjastom naivnošću, pa i obesnom bezbrižnosću.
Mislite da su – bar kod kuće – skromni, a zapravo su svuda, pokazivali to ili ne, nadmeni.
Mislite, upravo na osnovu te nadmenosti, da su sigurni u sebe, a otkrivate da je većina nesiguma, kolebljiva i bez poverenja u vlastite sposobnosti, cak i onda kada ih demonstrira.
Kad su uzdržani, mislite da su hladni, a oni su samo. sramežljivi. Kad su otvoreniji, mislite da su topliji, a oni su tek – lukavi.
Mislite da su tolerantni, a oni su učtivi. Uhvatite li ih u netoleranciji, mislite da su nedorasli dokazima, a oni su obazrivi.
Mislite da su nepristupačni, a oni su uplašeni. Ako se prisnima pokažu, zaključite da su osećajni, a oni su koristoljubivi.
Mislite da su lenji, a oni su spori. Kad shvatite da su spori, ispostavi se da su temeljni. Kad i u to poverujete, otkrijete da su vrlo često aljkavi. Ali, kad naslutite da to potiče od neozbiljnosti, pronađete da je to usled oholosti. (Nećete pogoditi ni ako oholost pretpostavite, jer će se pokazati da je ipak – neozbiljnost.)
Mislite da o nečemu ništa ne znaju – ponekad i ni o čemu ništa – a oni vam, posle nekoliko godina vaših uobraženih solilokvija na neku temu, pokažu da o njoj znaju mnogo više nego vi, a naročito više od našeg Živorada;
Mislite da su diskretni, a u stvari su radoznali. Kad vas pitanjima obaspu, pa pomislite da su radoznali, shvatite da su, zapravo, ravnodušni i da ih se uopšte ne tičete.
Uviđate najzad da je sve što ste o njima mislili pogrešno. Pocinjete ispočetka, s druge strane i nekim suprotmm misljenjem, da posle izvesnog broja godina ustanovite kako ste se opet prevarili.
Na kraju dižete ruke i vraćate se popularnim i anegdotskim iluzijama o njima. Pogrešne su ali bar su opšte. Ne ulazite u ličnu, delite zajedničku zabludu. Uvek je lakse biti obmaonut u društvu nego sam. (Osim u istoriji kada društvo, u zabludu dovedeno – kao mi godine 1941. – samo otežava vašu osobnu glupost.)
Ima naučnih i nenaučnih načina da se dođe do bazičnog karaktera jednog naroda, ako tako nešto uopšte postoji. Ja sam došao do trećeg – turističkog.
Knjižica koja mi je u pogledu Engleza konačno otvorila oči, zove se „Collinsova knjiga grčkih fraza“ i namenjena je kao priručnik britanskim posetiocima Grčke. Ako se zanemare najprostije fraze, kurtoazne ili one što iskazuju najnužnije potrebe, kao što su „Dobar dan“ i „Gde je ovde klozet?“ postoji jedan viši komunikacioni jezički sloj koji demistifikuje zagonetni karakter jednog naroda.
Reč je o frazama neophodnim Englezu da preživi inostranstvo. Koje od tih fraza mora Englez obavezno naučiti, pokazuje šta od života u Grčkoj, a verovatno i od života uopste, očekuje. A šta se od života očekuje, bitno utiče na njegovo shvatanje i formiranje karaktera, kojim se on preživljava. Izneću one koje se najčešće javljaju:
Ja sam Englez. Zna li neko ovde engleski? Da li vas uznemiravam? Silno mi je žao. Izvinite, molim vas. Hvala. Koliko ovo kosta? To je vrlo skupo. O čemu je rec? Ne razumem vas. Šta želite? Ko ste vi? Ja vas ne poznajem. Dosta mi je toga! Odlazite! Pogrešili ste. Ja to nisam uradio. To sa mnom nema veze. Ništa vam ne dam. To sam već platio. Ne znam. Zaboravio sam. Zvaću policiju! Moj kofer je ukraden! Gde je britanska ambasada?
Najveći deo knjižice nosi podnaslov „Generalne poteškoće“, iz čega zaključujem da Britanac od ostatka sveta generalno očekuJe poteškoće, da se za njih sprema i da mu se one, izgleda, uglavnom i događaju. Izabrane fraze, grupisane oko bitnih životnih tema zaštite ličnosti i imovine, pokazuju ko je čovek, kome narodu pripada, od čega preza i šta mu se tamo događa. Iz mog izbora proizilazi da je čovek Englez, da u Grčkoj hoće nešto da kupi, da se plaši svih mogućih neprilika i da mu se najzad jedna i događa – kradu mu kofer.
Postoji još jedna fraza na koju Englezi, i u zemlji i u inostranstvu, ne znam zašto, mnogo polažu:
„Mogu li vam biti od pomoći?“
Smetnuo sam je s uma jer nisam na nju navikao. Te fraze nema u priručnicima što ih ja i Živorad, moj ćutljivi sabesednik u ovim komentarima, spremamo za strane posetioce Jugoslavije.
A čega nema, bez toga se može.
1 comment:
Fenomenalni i tacni opis Engleza. Drago mi je da sam ovu knjigu procitala pre par godina pa nisam cekala kraj da shvatim da ih uopste ne poznajem. Prosto me vise nisu interesovali...I to mi je i ce da mi olaksa jos par godina u Londonu pre nego se vratim kuci.
Post a Comment