„Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića
KAKO SE PRAVE ISTORIJSKI BOGALJI?
Učili su nas da je znanje uslov napretku, ali kad su primili račun za školarinu, našli su da je to znanje suviše skupo za ono što daje, a davalo je ponekad buntovnike i nezadovoljnike, pa su se vratili staroj, dobroj ideji da obrazovanje treba samo onom ko je kadar sam da ga plati i ko može da bude nezadovoljnik na svoj trošak.
Tako bi se, uz neizbežno uprošćavanje, mogla definisati tiha torijevska reforma britanskog obrazovanja.
Edukacija je ovde nešto o čemu se stalno govori, ali kad se radi, onda se prave pare. U krajnjoj liniji, tome i obrazovanje služi.
S njim u vezi govori se o zaposlenju, o pomoći narodnoj privredi, o stajanju na svoje noge, o rasterećenju budžeta, nikad o duhovnom uzdizanju.
Ono je, očevidno, opet neka kontinentalna izmišljotina koju će evropski oci iz Brisela koristiti da Britancima povećaju poreze.
U obrnutom smeru, reformu obrazovanja su nekad, uz uobičajene fanfare i doboše, izveli laburisti, uvođenjem u život, pored privatnih, državne comprehensive (sveobuhvatne) škole, čija se jedina stvarna sveobuhvatnost sastojala u sveobuhvatnom neznanju s kojim su u život ispraćale svoje učenike.
Cilj je, u međuvremenu, kao i kod svih krupnih promašaja, bio častan i mudar.
Sadržao se u pokušaju da se građanski principi ravnopravnosti iz društva, gde ih nema, gde bi, uostalom, čak i štetni bili, prenesu u školske klupe i uklone klasne razlike, rođene u materijalnim i socijalnim prednostima, a negovane različitim tipom obrazovanja i podelom na ljubitelje fudbala i obožavatelje kriketa.
Eksperiment nije uspeo.
Njegov se fijasko može smatrati relativno blagim jedino ako se meri s globalnom katastrofom našeg usmerenog obrazovanja, jugoslovenskog načina za proizvodnju sveobuhvatnih neznalica.
Standardni nivo u državnim školama Britanije i Jugoslavije uspeo je da promeni čak i značenje reči „ekspert“.
Ona danas označava čoveka koji je u svim stvarima izvan svoje uže struke idiot, a u struci uzorna neznalica.
Ankete znanja među decom u obe zemlje pod ruku mogu da se uhvate. Odgovori koji se dobijaju, narocito u humanističkim naukama, zgrozili bi i one koji u znanju vide pretnju prirodnom zoološkom razvoju čoveka.
A njih u obe zemlje nije malo. I u obe zemlje sede na pravim mestima.
Tekuća se buka digla oko istorije.
Ona se, prema braniteljima savremenog sveobuhvatnog školovanja, nekada bubala bez razumevanja komplikovanih sila što povest, ispod privida dekorativnih datuma, pokreću i događajima upravljaju.
Danas se ona sveobuhvatno interpretira. Stvar oko sveobuhvatne istorije, svakako zabavnije od bubanja, torijevci i nisu tako tragično shvatali, sve dok nisu otkrili da izvesni učitelji pod podzemnim komandnim silama povesti podrazumevaju pre svega ekonomske zakone, približno onako kako ih je video Marks u doba prvih strojeva.
A interpretacija se sastojala u shvatanju da učenicima ne može biti bolje sve dok oni proizvode robu, a drugi je distribuiraju i sa profita kajmak skidaju.
U međuvremenu, snaga kapitalizma, njegova vitalnost, pa i izgledi za budućnost, zasnivaju se upravo na uviđanju, razumevanju, poštovanju i korišćenju tih zakona.
U izvesnom su smislu i do jedne granice uspešni kapitalisti najbolji Marksovi učenici.
Ali jedno je po tim, pomalo grubim, načelima zbilja živeti, a drugo od njih praviti javnu veru. Jedno je ono što radite, drugo zastava pod kojom to radite.
I to je jedan od razloga što je britanska vlada nagovestila povratak škole blagoslovenom bubanju.
Drugi je razlog umesniji. U zanosu sveobuhvatne interpretacije, učitelji su, izgleda, zaboravili na istorijske činjenice. Interpretacija je sjajna stvar sve dok imate šta da interpretirate i dok znate kako ćete to činiti. A da biste znali, morate poznavati relevantne činjenice.
Inače, možete izgledati kao jugoslovenski politički govornik kome svaki sadržaj služi da ga zaobiđe, svaka tema da o njoj ništa ne kaže, i svaki govor kao bučna zamena za ćutanje.
Može vam se, kao ovdašnjim učenicima, zatražiti da napišete sveobuhvatan esej na temu kako biste se osećali kao Viljam Osvajač na brodu koji vas nosi u Englesku, na polje kod Hestingsa, gde ćete tući Anglosase kralja Harolda i osvojiti zemlju.
Mnogo toga možete sveobuhvatiti, ali ćete najpre morati naučiti kako se tada mislilo. A da biste to naučili, morate znati kako se živelo.
I najzad, da biste umeli to reći, morate znati da je sve to bilo 1066. godine. Jer, bez te trivijalne činjenice nećete znati gde, u kom vremenu da tražite model mišljenja i života koji vam treba, niti čime da ga sveobuhvatite.
Ako sve to ne znate, kao ni engleski učenik, odgovorićete:
– Bojim se da ne znam, gospodine. Ali, sudeći po imenu, biće da je taj Osvajač bubnjar iz neke nove pop-grupe.
– Kakve crne pop-grupe? – pitaćete.
– Ni to, bojim se, ne znam. Profesor istorije još nam nije na času puštao njihovu ploču.
No comments:
Post a Comment