„Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića
KAJGANE NEMA BEZ RAZLUPANIH JAJA
Britanski državni podsekretar za zdravlje, flamboajantna i preduzimljiva gospođa Edvina Kari, podnela je ostavku zbog afere jaja zaraženih salmonelom.
U Misiru, gde je nad hirurzima vršena ista pogrešna operacija kojom su faraona bili usmrtili, podnela bi ostavku na taj način što bi morala progutati hiljadu jaja. Umrla bi bez obzira jesu li ili nisu zaražena.
Šta bi joj drugi radili? Cezar Avgust njenu rimsku inkarnaciju proteruje na Pont, cezar Kaligula je uzima za savetnika kad priređuje svoje smrtonosne gozbe.
U srednjem veku je veštica. Noću, na metli leteći, obilazi kokošinjce, zaraženim jajima zamenjuje zdrava, a potom za trovanje optužuje poštene sugrađanke.
U jakobinskoj Francuskoj je proglašavaju za neprijatelja naroda, emigrantskog ili engleskog plaćenika i giljotiniraju.
U boljševičkoj Rusiji postaje trockist. Na suđenju priznaje da je klicu bolesti dobila iz buržoaskog inostranstva i razdelila kulacima, ali pošto jaja nisu dovoljna, sovjetska Edvina priznaje i da je palila žetve i trovala reke.
U parlamentarnim zemljama buržoaska Edvina daje ostavku zbog nehata prema narodnom zdravlju, što istinu o jajima nije na vreme saznala, ali se odmah preseljava u opozicionu stranku i tamo postaje ekspert za zdravlje i dug život.
Sve donedavno, jugoslovenska, socijalistička, federativna, samoupravna i nesvrstana Edvina ne podnosi ostavku.
Umesto nje, podnose ostavku oni koji od nje ostavku zahtevaju. I, naravno, prestaje jesti jaja. Sada bi je, izgleda, narod, s foteljom, izneo iz kancelarije, a partija je poslala za ambasadora tamo gde se ne jedu jaja.
U Britaniji, o kojoj govorimo, gde je uvek sve drukčije, ili ako nije, izgleda da jeste, ostrvska Edvina podnosi ostavku, iako osobno nije kriva za ono što se desilo, ali je kriva što se saznalo da se nešto dešava.
Odgovorna je za indiskreciju zbog koje je tuđa odgovornost ispala ispod ćilima. Izdala je nespretno saopštenje iz kojeg se stekao utisak da je gro britanske proizvodnje jaja zaražen salmonelom (dok je, izgleda, u pitanju samo dobar deo).
Kao kada biste nekome rekli da ne silazi u jamu jer ga dole čekaju otrovnice, dok je dole, u stvari, samo jedna. Takvo je preterivanje strano Englezima.
Možete reći da je jama puna zmija, ali morate dodati da se o njihovoj otrovnosti ne može govoriti dok se u jamu ne siđe.
Ili, ako otkrijete da su farmerski sirevi, pravljeni od nepasterizovanog mleka, otrovni, narodu to tako javljate da na televiziji, dok vest saopštavate, prikazujete isključivo francuske sireve.
Edvinina neodmerenost oborila je potrošnju jaja. Englezi, u svemu od nas različiti, isti su, izgleda, kad je u pitanju druženje s otrovnicama.
Ugrožen je interes farmera i kredibilitet vlade. U svakom slučaju, tvrdi ona, salmonela u jajima nije dokazana u statističkim veličinama koje ozbiljno prete zdravlju. Ne umire se masovno kao u vreme crne smrti, kuge što je u srednjem veku prepolovila populaciju Ostrva, uzbuđenju mesta nema.
Ako se dnevno troši 30 miliona jaja, pa je od toga samo 3 000 zaraženo, a od njihovih konzumenata samo se 300 razboli, a samo 30 osoba umre – onda je opasnost porediva sa mogućnosću da vam ulicom, kojom celog života bezbedno prolazite, jednom padne i cigla na glavu, a znatno manja od gaženja kad tu ulicu prelazite.
Ne spominjući da iz kuće morate izlaziti i ulice prelaziti, a jaja, ako ste baš takva kukavica, i ne morate jesti.
(Ni engleske jabuke, ni englesko meso, ni engleske sireve, ni engleske konzerve, jer je otrov svuda otkriven, pa vam se, zapravo, preporučuje da živite od engleskog vazduha, koji je još i najotrovniji.)
Sve bi dabome, bezbolnije prošlo i već se zaboravilo da nema pogođenih. Pogođeni, očevidno, nisu bolesnici, jer od njih, čak i od mrtvih, ništa ne čujemo.
Pogođeni su farmeri koji su nadali organizovanu sindikalnu dreku. Kod njih je stvar čista. Posredi je ugrožena zarada.
Nema sitnih reči koje se tiču krupnih narodnih interesa. Na poslednjim izborima u većini su glasali za vladu. Sada prete da će, ako se afera ne raščisti, glasati protiv nje. Ni u izboru pritiska, dakle, nisu izbirljivi.
Pogođena je, takođe, opozicija. I ona je jasna. Kao i uvek, s pravom ili ne, koristi priliku da dokaže nekompetentnost vlade. Pogođena je i vlada, ali je ona najnejasnija. Našla se između čekića farmerskog finansijskog zdravlja i nakovnja narodnog.
Ako zavede strožije profilaktične mere u živinarstvu i kontrolu tržišta, to će poskupeti proizvode u trendu koji je već ionako inflatoran. Ako ništa ne preduzme, oružje daje u ruke opoziciji.
Ja imam treći predlog, sasvim u duhu britanske sportske tradicije. Neka se otvori zdravstvena kladionica! Ko kupi zatrovano jaje pa se razboli i umre, dobija premiju; ako preživi – zgoditak srazmeran broju obolelih.
Procenat od ove narodne lutrije, slicne „ruskom ruletu“, ide zdravstvenoj službi ugroženoj restriktivnim merama vlade. Svi će biti zadovoljni. Svi osim mrtvih. Ali tu se ništa ne može. Kajgana se ne pravi bez razlupanih jaja.
Uostalom, zašto i mrtvaci ne bi bili zadovoljni? Ako od jaja umru, bar neće umreti zabadava, kao što u drugim slučajevima umiru.
No comments:
Post a Comment