Kajgane nema bez razlupanih jaja

„Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića

KAJ­GA­NE NEMA BEZ RAZ­LU­PA­NIH JAJA

Bri­tan­ski državni pod­se­kre­tar za zdrav­lje, flam­bo­a­jant­na i pred­u­zim­lji­va go­spođa Ed­vina Ka­ri, pod­ne­la ­je ostav­ku zbog afe­re ­ja­ja zaraženih sal­mo­ne­lom.

U Mi­si­ru, ­gde je nad hi­rur­zi­ma vršena ista pogrešna operacija kojom su faraona bili usmrtili, pod­ne­la bi ostav­ku na taj na­čin što bi mo­ra­la pro­gu­ta­ti hil­ja­du jaja. Umr­la bi bez ob­zi­ra jesu li ili nisu zaražena.

Šta bi joj dru­gi ra­di­li? Ce­zar Av­gust nje­nu rim­sku in­ka­rn­a­ci­ju pro­te­ru­je na Pont, ce­zar Ka­li­gu­la je uzi­ma za sa­vet­ni­ka kad pri­ređuje svo­je smr­to­no­sne go­zbe.

U srednjem veku je veštica. Noću, na me­tli leteći, obi­la­zi ko­ko­šinjce, zaraženim ja­ji­ma za­men­ju­je zdra­va, a po­tom za tro­van­je optužuje po­šte­ne su­građanke.

U ja­ko­bin­skoj Fran­cu­skoj je prog­la­ša­va­ju za ne­pri­ja­tel­ja na­ro­da, emi­grant­skog ili en­gleskog plaćeni­ka i gil­jo­ti­ni­ra­ju.

U boljševičkoj Ru­si­ji po­sta­je troc­kist. Na su­đen­ju pri­zna­je da je kli­cu bo­le­sti do­bi­la iz buržoa­skog ino­stran­stva i raz­de­li­la ku­la­ci­ma, ali pošto jaja nisu do­vol­jna, so­vjet­ska Ed­vi­na pri­zna­je i da je pa­li­la žetve i tro­va­la reke.

U par­la­men­ta­rnim zem­lja­ma buržoa­ska Edvina daje ostav­ku zbog ne­ha­ta pre­ma na­rod­nom zdrav­lju, što isti­nu o ja­ji­ma nije na vre­me sa­zna­la, ali se od­mah pre­sel­ja­va u opo­zi­ci­o­nu stran­ku i tamo po­sta­je eks­pert za zdrav­lje i dug život.

Sve do­ne­dav­no, ju­go­slo­ven­ska, so­ci­ja­listič­ka, fe­de­ra­tiv­na, sa­mo­u­prav­na i ne­svr­sta­na Ed­vi­na ne pod­no­si ostav­ku.

Ume­sto nje, pod­no­se ostav­ku oni koji od nje ostav­ku zah­te­va­ju. I, na­rav­no, pre­sta­je je­sti jaja. Sada bi je, iz­gle­da, na­rod, s fo­tel­jom, iz­neo iz kan­ce­la­ri­je, a par­ti­ja je po­sla­la za am­ba­sa­do­ra tamo gde se ne jedu jaja.



U Bri­ta­ni­ji, o ko­joj go­vo­ri­mo, gde je uvek sve drukčije, ili ako nije, iz­gle­da da je­ste, ostrv­ska Ed­vi­na pod­no­si ostav­ku, iako osob­no nije kri­va za ono što se de­si­lo, ali je kri­va što se sa­zna­lo da se nešto dešava.

Od­go­vo­rna je za in­di­skre­ci­ju zbog koje je tuđa od­go­vo­rnost is­pa­la is­pod ćili­ma. Iz­da­la je ne­spret­no saopšten­je iz ko­jeg se ste­kao uti­sak da je gro bri­tan­ske pro­iz­vod­nje jaja zaražen sal­mo­ne­lom (dok je, iz­gle­da, u pi­tan­ju samo do­bar deo).

Kao kada bi­ste ne­ko­me re­kli da ne si­la­zi u jamu jer ga dole čeka­ju otrov­ni­ce, dok je dole, u stva­ri, samo jed­na. Ta­kvo je pre­te­ri­van­je stra­no En­gle­zi­ma.

Možete reći da je jama puna zmi­ja, ali mo­ra­te do­da­ti da se o nji­ho­voj otrov­no­sti ne može go­vo­ri­ti dok se u jamu ne siđe.

Ili, ako ot­kri­je­te da su far­mer­ski si­re­vi, prav­lje­ni od ne­pa­ste­ri­zo­va­nog mle­ka, otrov­ni, na­ro­du to ta­ko ­jav­lja­te da na te­l­e­vi­zi­ji, dok vest sa­op­šta­va­te, pri­ka­zujete isključivo fran­cu­ske si­re­ve.

Ed­vi­ni­na ne­od­me­re­nost obo­ri­la je po­tro­šnju jaja. En­glezi, u sve­mu od nas raz­ličiti, isti su, iz­gle­da, kad je u pi­tan­ju druženje s otrov­ni­ca­ma.

Ugrožen je in­te­res farme­ra i kre­dibi­li­tet vla­de. U sva­kom slučaju, tvr­di ona, sal­mo­ne­la u ja­ji­ma nije do­ka­za­na u sta­ti­stič­kim veličina­ma koje ozbil­jno pre­te zdrav­lju. Ne umi­re se ma­sov­no kao u vre­me crne smr­ti, kuge što je u sred­njem veku pre­po­lo­vi­la po­pu­la­ci­ju Ostr­va, uzbuđenju me­sta nema.

Ako se dnev­no troši 30 mi­li­o­na jaja, pa je od toga samo 3 000 zaraženo, a od nji­ho­vih kon­zu­me­na­ta samo se 300 raz­bo­li, a samo 30 oso­ba umre – onda je opa­snost po­re­di­va sa mogućnosću da vam uli­com, ko­jom ce­log živo­ta bez­bed­no pro­la­zi­te, jed­nom pad­ne i ci­gla na gla­vu, a znat­no man­ja od gaženja kad tu uli­cu pre­la­zi­te.

Ne spom­injući da iz kuće mo­ra­te iz­la­zi­ti i uli­ce pre­la­zi­ti, a ja­ja, ako ste baš ta­kva ku­ka­vi­ca, i ne mo­ra­te je­sti.

(Ni en­gle­ske ja­bu­ke, ni en­gle­sko meso, ni en­gle­ske si­re­ve, ni en­gle­ske kon­zer­ve, jer je otrov svu­da ot­kri­ven, pa vam se, za­pra­vo, pre­po­ručuje da živi­te od en­gle­skog va­zdu­ha, koji je još i naj­o­trov­ni­ji.)

Sve bi da­bo­me, bez­bol­ni­je prošlo i već se za­bo­ra­vi­lo da nema pogođenih. Pogođeni, očevid­no, nisu bo­le­sni­ci, jer od njih, čak i od mr­tvih, ništa ne čuje­mo.

Pogođeni su far­me­ri koji su na­da­li or­ga­ni­zo­va­nu sin­di­kal­nu dre­ku. Kod njih je stvar čista. Po­sre­di je ugrožena za­ra­da.

Nema sit­nih reči koje se tiču krup­nih na­rodnih in­te­re­sa. Na po­sled­njim iz­bo­ri­ma u većini su gla­sa­li za vla­du. Sada pre­te da će, ako se afe­ra ne raščisti, gla­sa­ti pro­tiv nje. Ni u iz­bo­ru pri­ti­ska, da­kle, nisu iz­bir­lji­vi.

Pogođena­ je, takođe, opo­zi­ci­ja. I o­na je ja­sna. Kao i uvek, s pra­vom ili ne, ko­ri­sti pri­li­ku da dokaže ne­kom­pe­tent­nost vla­de. Pogođena je i vla­da, ali je ona naj­ne­ja­sni­ja. Na­šla se između čekića far­me­r­skog fi­nan­sijskog zdrav­lja i na­kovn­ja na­rod­nog.

Ako za­ve­de strožije pro­fi­lak­tične mere u živi­nar­stvu i kon­tro­lu tržišta, to će po­sku­pe­ti pro­iz­vo­de u tren­du koji je već io­na­ko in­fla­to­ran. Ako ništa ne pre­du­zme, oružje daje u ruke opo­zi­ciji.

Ja imam treći pred­log, sa­svim u duhu bri­tan­ske sport­ske tra­di­ci­je. Neka se otvo­ri zdrav­stve­na kla­di­o­ni­ca! Ko kupi za­tro­va­no jaje pa se raz­bo­li i umre, do­bi­ja pre­mi­ju; ako preživi – zgo­di­tak sra­zme­ran bro­ju obo­le­lih.

Pro­ce­nat od ove na­rod­ne lu­tri­je, slic­ne „ru­skom ru­le­tu“, ide zdrav­stve­noj službi ugroženoj re­strik­tiv­nim me­ra­ma vla­de. Svi će biti za­do­vol­jni. Svi osim mr­tvih. Ali tu se ništa ne može. Kaj­ga­na se ne pra­vi bez raz­lu­pa­nih jaja.

Uo­sta­lom, za­što i mr­tva­ci ne bi bili za­do­vol­jni? Ako od jaja umru, bar neće umre­ti za­ba­da­va, kao što u dru­gim slu­ča­je­vi­ma umi­ru.